Izvor: B92, Tanjug, 19.Dec.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug Ukrajine više od 100 mlrd. USD
Kijev -- Spoljni dug Ukrajine uvećan je u trećem tromesečju ove godine na više od 105,4 milijarde dolara, saopštila je ukrajinska Narodna banka (NBU).
Rast ukrajinskog spoljnog duga zabeležen je tokom trećeg kvartala, uglavnom zbog uvećanja zaduženosti finansijskih organizacija, jer su obaveze tog sektora prema spoljnim povericima u razdoblju jun-septembar porasle za oko 3,68 milijardi dolara, na 42,117 milijardi. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ukrajina je 10. novembra dobila prvu tranšu stabilizacionog kredita Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od 4,5 milijarde dolara. MMF je Ukrajini odobrio ukupno 16,5 milijardi dolara zajma, a ta sredstva bi prvenstveno trebalo da se koriste za održavanje kursa nacionalne valute grivne i rekapitalizaciju posrnulog domaćeg bankarskog sistema.
Ukrajinska ekonomija je, prema tvrdnjama domaćih ekonomista, u "kolapsnom stanju", zbog drastičnog pada tražnje metalurških proizvoda na svetskom tržištu i haosa koji vlada u domaćem finansijskom sistemu.
Neki ekonomisti smatraju da bi Ukrajina već u toku naredne godine mogla, zbog sve teže unutrašnje finansijsko-ekonomske krize, da postane prava „bankrot država” i da proglasi nemogućnost urednog servisiranja spoljnih dugova.
Bruto domaći proizvod (BDP) Ukrajine u novembru je ubrzao pad i na godišnjem nivou je bio niži za 14,4 odsto, što je najgori rezultat za više od deset godina, uslovljen pre svega aktuelnom svetskom krizom.
Ekonomija se tako ubrzano bliži recesiji, jer je tempo rasta od 5,8 odsto, koji je zemlja registrovala od januara do oktobra, u periodu januar - novembar smanjen na 3,6 odsto. U prvom tromesečju sledeće godine situacija se verovatno neće značajnije promeniti, a privreda bi mogla da padne za sedam do deset odsto.
Glavni razlog pada BDP je industrijska proizvodnja, čiji obim je u novembru smanjen za gotovo 30 odsto. Istovremeno, u celom svetu jenjava tražnja, a uticaj imaju i niže cene čelika i hemikalija, koje su glavni izvozni artikl Ukrajine.
Oštar pad kursa grivne poklopio se sa novom rundom neuspešnih ukrajinsko-ruskih gasnih pregovora. Kijev je odbacio sve predloge Moskve o načinu otplate oko 2,4 milijarde dolara vrednog gasnog duga, jer ne želi da prihvati veće učešće ruskih kompanija u vlasništvu domaćih energetskih predzeća, kao i mreži cevovoda za transport prirodnog gasa i nafte.
Ruski Gazprom je objavio da će od 1. januara prekinuti isporuke gasa susednoj zemlji, zato što Kijev nije u stanju da ispuni svoje obaveze do kraja godine. Zamenik generalnog direktora te kompanije Aleksander Medvedev je rekao da je Ukrajina platila samo 800 miliona dolara duga, koji prelazi dve milijarde dolara.
Ruski monopolista naglašava da dugovi moraju da budu izmireni pre dogovora dveju država o snabdevanju i ceni gasa za 2009. godinu. Ukrajina je suočena sa krupnim godišnjim povećanjima cene ruskog gasa. Za ovu godinu cena je određena na 179,50 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, znatno ispod one na tržištu EU, a Gazprom je zapretio da će za iduću godinu podići Ukrajini cenu gasa na 400 dolara ako obaveze ne budu ispunjene.
