Izvor: RTS, 03.Sep.2014, 16:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dugove URS-a nema ko da vrati

Račun Ujedinjenih regiona Srbije u blokadi je već 97 dana na iznos od 23,5 miliona dinara. U ukoliko stranka, koja više nije aktivna na političkoj sceni, ne može da vrati dugovanja, poverioci bi trebalo da preduzmu prvi korak tako što će zatražiti naplatu potraživanja.

Dugovanja imaju i Demokratska stranka i Liberalno demokratska partija, pa je tako prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, račun demokrata u blokadi 90 dana, od 5. juna, a blokiran je na iznos od 85 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << miliona dinara.

Račun LDP je u blokadi od 22. maja, odnosno 104 dana, na iznos od oko pet miliona dinara.

I dok je DS parlamentarna, opoziciona stranka, a LDP koji je ostao ispod cenzusa i dalje aktivan u političkom životu, sudbina URS-a je nešto "komplikovanija" i teža, a stranka, kako ističu njeni doskorašnji funkcioneri, ne funkcioniše.

Međutim, URS još nije izbrisan iz registra političkih stranaka, a kao njegov zastupnik se navodi doskorašnji lider Mlađan Dinkić, koji je posle lošeg izbornog rezultata u martu ove godine podneo ostavku na tu funkciju i najavio povlačenje iz politike.

Bivši funkcioneri stranke u izjavama za Tanjug navode da više nemaju nikakve veze sa URS-om, da ne znaju šta će biti sa strankom, kao i da su krenuli u osnivanje novih političkih organizacija.

Predsednik opštine Trstenik i nekadašnji funkcioner URS-a Miroslav Aleksić nije mogao da komentariše stanje finansija stranci, ali je rekao da njene prostorije na Trgu Republike sada suštinski ne funkcionišu, kao ni URS kao partija.

Ističući da već tri meseca nije u stranci i da ni ranije nije bio visoki funkcioner, Aleksić je dodao da on "nije adresa" za pitanje šta se dešava sa dugovima stranke.

"Ja nisam bio tu nikakav visoki funkcioner, to je pitanje za Mlađana Dinkića, koji je još uvek zakoniti zastupnik URS-a, a onda i Veroljuba Stevanovića, koji je bio zamenik predsednika, Boška Ničića, potpredsednika stranke, kao i Vericu Kalanović, jer oni su bili u vrhu", kazao je on za Tanjug.

Ni nekadašnji potpredsednik URS-a Boško Ničić nije mogao da komentariše dugove URS-a jer kako kaže, "nema dodirne tačke, ni kontakte ni sa kim iz stranke još od izbora".

On je podsetio da je pre tri meseca izašao iz stranke, a da posle izbora nije pozvan ni na jedan sastanak te da "ništa ne zna ni o računima ni o dugovima".

DS i LDP: Radi se na vraćanju dugova

Kada je reč o drugim strankama, predstavnici demokrata i liberala ističu da čine sve kako bi izmirili dospela dugovanja.

Sekretar DS Milan Popović navodi da stranka ima stabilne prihode koji se ne menjaju, a koji potiču iz budžeta na osnovu broja poslanika u republičkom parlamentu i odbornika u lokalnim parlamentima, te od članarina i eventualnih donacija, kojih je manje od kad je stranka u opoziciji.

"Imamo stabilne prihode koji se ne menjaju. Demokratska stranka radi na vraćaju dugova i ceo prihod ide na to", naglasio je Popović.

Portparol LDP Jovan Najdenov rekao je Tanjugu da stranka normalno funkcioniše i radi na vraćanju dospelih obaveza i dugova.

"Što se tiče dugova koje LDP ima u odnosu na finansiranje izborne kampanje, 60 odsto je izmireno do izbora 16. marta, a ostalih 40 odsto se otplaćuju u skladu sa ugovorima o dogovorenom poslu", rekao je Najdenov.

Šta se dešava kada se dugovanja ne mogu naplatiti objašnjava programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić, koji je naveo da poverioci u tom slučaju ostaju kratkih rukava.

"To je logična posledica - isto kao kada neka firma nema novac da plati potraživanja i dugovanja. Generalno gledano, sa strankama je skoro identična situacija kao sa firmama ili drugim pravnim i fizičkim licima koja imaju određena nenaplativa dugovanja", objasnio je Nenadić za Tanjug.

On je dodao da stvari zavise od toga koliko su poverioci spremni da idu daleko - hoće li tražiti naplatu potraživanja na sudu, da li su ta potraživanja na neki način obezbeđena - bankarskom garancijom, hipotekom ili drugim sredstvom obezbeđenja.

Jedno od pitanja je, dodao je, da li dužnik raspolaže nekom imovinom iz koje se dug može naplatiti.

Poverioci će ostati "kratkih rukava"?

Međutim, dodao je, praksa i iskustvo sa dugovanjima političkih stranaka, pokazuju da su se oni koji su im pružali usluge u kampanjama, kasnije "ustezali" da svoja potraživanja naplate sudskim putem ili su to činili sa velikim zakašnjenjem.

"Pravno gledano, stvari stoje tako da ukoliko onaj ko ima neko potraživanja ne učini ništa da ga naplati, onda je velika verovatnoća da će na kraju ostati bez tih para, pogotovo ako ne postoje neka sredstva obezbeđenja ili imovina iz koje se dug može naplatiti sudskim putem", objasnio je Nenadić.

On smatra da je jedna od glavnih manjkavosti Zakona o finansiranju političkih aktivnosti mogućnost da se zbog izborne kampanje, stranke, koalicije i grupe građana zadužuju više od svojih realnih finansijskih mogućnosti, ulazeći u troškove, a da prethodno nisu obezbeđena sredstva, niti je javnosti poznato odakle će troškovi biti vraćeni.

To, istakao je Nenadić, stvara loše posledice za samu kontrolu finansiranja izborne kampanje, za javnost izvora finansiranja, a nastaju problemi i za same političke subjekte i poverioce, bilo da je reč o bankama ili pružaocima usluga.

Navodeći da je moguće da neke političke stranke imaju dugovanja i prema Budžetu, Nenadić ističe da nije siguran da je broj tih partija veliki, jer se novac koji je dobijen iz Budžeta vraća jedino u slučaju da stranka ne osvoji ni jedan odsto glasova na izborima.

On podseća i da se za novac koji se dobija iz Budžeta obavezno daje i sredstvo obezbeđenja - hipoteka, bankarske garancije i slično, pa rizik od oštećenja Budžeta u takvim situacijama ne postoji.

Nastavak na RTS...