Izvor: Mondo, 24.Apr.2015, 18:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"DS, URS i LDP najveći dužnici"
Demokratska stranka, Ujedinjeni regioni Srbije i Liberalno demokratska partija su najveći dužnici, dok su poverioci uglavnom mediji, izjavila je danas direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić.
Foto: ilustracija
Ona je, gostujući na B92, rekla da će Agencija kroz kontrolu ovogodišnjih finansijskih izveštaja za 2014. moći da vidi šta je od tih dugovanja vraćeno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << Kako je rekla, prvo treba da stignu svi izveštaju, da bi započela kontrola.
"Rok za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja u elektronskoj formi istekao je 15. aprila, dok je rok za podnošenje tih izveštaja u pisanoj formi istekao juče. Pošto je određeni broj političkih subjekata te izveštaje podneo putem pošte, moramo sačekati još nekoliko dana, najmanje do ponedeljka, kako bismo imali kompletnu sliku i precizne podatke", rekla je Babić.
Ona je naglasila da je izuzetno važno da sve parlamentarne stranke ispunjavaju tu svoju zakonsku obavezu i da očekuje da će to ispuniti i ove godine.
"Parlamentarne političke stranke su podnele svoje izveštaje, očekujemo još Stranku demokratske akcije Sandžaka, postoji mogućnost da su izveštaj predali poštom, i očekujemo da će ga sasvim sigurno predati", rekla je Babić.
Prema njenim rečima, Agencija za borbu protiv korupcije ima još jednu nadležnost, a to je kontrola imovine i prihoda javnih funkcionera, te da se saradnjom ta dva sektora, dolazi do, kako je rekla, vrlo interesantnih podataka u pojedinim slučajevima.
"Nekim funkcionerima imovina ostaje ista, nekima se umanjuje, nekima uvećava. Agencija je prošle godine podnela 14 krivičnih prijava zbog sumnje da nije prijavljena imovina, a od tih prijava, za sada su podneta tri optužna predloga, postoje tri uslovne osude, funkcioneri su osuđeni uslovno na određene kazne zatvora u trajanju od nekoliko meseci", rekla je Babić.
Ona je dodala da su u svim ostalim slučajevima postupci u toku, ili je u pitanju provera navoda krivičnih prijava, ili preduzimanja određenih dokaznih radnji.
Prema njenim rečima, u 2011. i 2013. bilo je 10 krivičnih prijava.
"Tu mogu da kažem da je u tri slučaja podnet optužni predlog, a mogu da izdvojim jedan slučaj zbog neprijavljivanja imovine, gde je primenjen institut odloženog krivičnog gonjenja, osumnjičeni je ponudio da plati određeni novčani iznos od 200.000 dinara u humanitarne svrhe, taj njegov predlog je prihvaćen i krivična prijava je odbačena", kaže Babić.
Ona je istakla da je za to krivično delo zakonom propisana kazna od šest meseci do pet godina zatvora, a da li je adekvatna kazna od 200.000 dinara u humanitarne svrhe, kako je rekla, neka javnost protumači.
.jpg)
