Izvor: Večernje novosti, 22.Dec.2012, 21:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Najplemenitiji podvig“: Porodica dobrote i časti

DOŠLI su iz Skoplja, Čačka, Brestovika, dalekog Sidneja, iz Aleksinca, Plava, Rume..., da budu deo jubilarnog 50. „Najplemenitijeg podviga“. Najplemenitiji iz minulih decenija, stigli su izdaleka da se na svečanosti u Skupštini grada Beograda, poklone ovogodišnjim podvižnicima, kao što su to nekada drugi činili njima.- Ponosan sam što sam deo armije plemenitih koje „Novosti“ slave, evo, već pola veka - kaže Mićo Praščević, iz Plava, junak 1987. godine. - Do suza me ganuo podvig srednjoškolaca Nemanje Beljića, iz Trstenika i Dušana Arsekića, iz Ivanjice koji su letos iz Morave spasli svog vršnjaka Mladomira Joksimovića.I ovaj poznati planinar i prirodnjak, junak 1980, bio je - jači od reke. Mićo je sigurne smrti spasao devojku koja se davila u ledenom Limu. Već promrzlu, pomodrelih usta Mićo je naočigled brojnih muškaraca koji su nemo posmatrali dramu, rizikujući svoj život, uspeo da je otrgne iz nabujale reke.- Tek uveče, uz zdravicu njenih roditelja, saznao sam da je u reku skočila zbog nesrećne ljubavi - kaže Mićo. - Danas živi u Plavu, udala se za tog mladića za koga su joj roditelji branili. Srećni su.Od podviga braće Avdulaha i Haruna Avdovića, iz Ribarića kraj Tutina, prošlo je više od tri decenije.SPASAO PORODICU - BIO sam mlad kada sam učinio podvig - kaže Dragan Srdanović, iz Čačka, junak koji je 1986. godine iz mulja Morave spasao porodicu Nikodijević iz Jagodine, čiji se automobil survao niz provaliju. Dragan je, kaže, dao desetine intervjua, sve oko njega bilo je kao na filmu...- Gostovao sam širom zemlje, u Čačak su dolazili novinari iz Zagreba, Ljubljane... Zvali su me junakom tuđih života.- A meni se čini kao da je juče bilo: trula skela puna đaka prevrnula se u Ribarićko jezero. I danas često čujem vrisku dece koja se dave i očajnički, držeći se za sante leda, traže pomoć. Još povremeno sanjam kako ih Avdulah i ja, jedno po jedno, iznosimo na obalu, a neke veštačkim disanjem vraćamo u život. Kako godine prolaze, a starost pristiže, sve smo ponosniji - od sigurne smrti otrgli smo ceo jedan razred, svi ti dečaci i devojčice danas su, hvala bogu, odrasli porodični ljudi - kaže Harun Avdović, dobitnik „Zlatne plakete“ i heroj koga je u to vreme, zajedno sa bratom Avdulahom, slavila Jugoslavija.Pitamo Haruna da li im je podvig pomogao, možda promenio život?- Nema novina koje nisu pisale o nama, pozivali su nas na razne skupove, dobijali smo pisma podrške, nudili su nam posao u mnogim mestima Jugoslavije... Komšije su dolazile da vide plaketu koju su nam „Novosti“ darivale, da nam čestitaju, divili su nam se svi samo se opštinari u našem Tutinu nisu obazirali na podvig koji smo učinili, pa smo, kad se sve stišalo, trbuhom za kruhom morali u Rijeku gde smo dobili posao. Posle raspada Jugoslavije vratili smo se u Novi Pazar, Avdulah je kratko radio u pogonu „Zastave“, a sada smo obojica u godinama, bez posla i penzija - priča Harun Avdović.I Zorana Karića iz Brestovika kraj Grocke pre 15 godina slavila je cela Jugoslavija.- Kada danas premeravam dubinu bunara od 21. metra, iz kojeg sam izvadio trogodišnjeg Miloša Stefanovića, shvatam da to zapravo odgovara visini zgrade od šest spratova. I pitam se otkuda mi hrabrosti? - priča heroj Zoran Karić. Iz betonskog bunara izvukao je malog Miloša pred dvadesetak seljana, koji su ga gledali kako se niz vodovodno crevo spušta u bezdan.- Imao sam tada 27 godina. Dečak je zvao u pomoć. Osetio sam da mene zove. Kad sam izneo dečaka celo selo je plakalo od sreće - seća se Zoran Karić, koji živi i radi u Brestoviku kao poljoprivrednik.- Viđam ponekad malog Miloša. Veliki momak - kaže plemeniti Zoran Karić.Jedan čovek dugim aplauzom, sa suzama na licu, pozdravljao je ovogodišnje heroje. Bio je to Milan Blagojević, iz Šapca. Njegov pokojni otac Dušan Blagojević Dulać proglašen je za najplemenitijeg Jugoslovena 1968. On je ispod pomahnitale konjske zaprege spasao dvojicu dečaka - Vojislava i Nikolu Kovačevića. Bez imalo oklevanja bacio se pod podivljale konje i neverovatnom snagom nekako uspeo da ih obuzda.- Moj otac živi u nazivu jedne ulice u Šapcu, imenu svog unuka i najlepšim sećanjima sugrađana - kaže Milan. - Pamte ga i 26 godina posle smrti kao velikog humanistu, koji je čak 339 puta dao krv, kao spasioca sa Save koji je iz talasa izbavio više od 50 ljudi, ali i kao najboljeg golmana iz najtrofejnijih dana FK Mačve. Hvala „Novostima“ što ovom akcijom slave ljudsku dobrotu.Podvig je Dulaća odveo pravo kod Tita.VITEZ OD DUNAVA ČAST je biti među plemenitim ljudima koje „Novosti“ pola veka pronalaze i slave - kaže Petar Ivanov (29) iz Kladova. Petar je imao samo 12 godina kada je iz nabujalog Dunava sigurne smrti spasao dvojicu svojih vršnjaka. Ovaj podvig učinio ga je najplemenitijim u 1996. godini. Kladovo je danima s ponosom prepričavalo Petrovo junaštvo: jedan dečak koji je sa drugovima bio na ekskurziji nespretno je upao u reku. Drugi, prilazeći da mu pomogne, pada za njim. Voda ključa. Deca se gube iz vidokruga. Samo talasi i ogroman Dunav.- Ni tren nisam razmišljao. Skočio sam u vodu i iz sve snage zaplivao prema dečacima - kaže Petar. - Očajnički zagrljenim prišao sam s leđa i počeo da ih guram ka obali. Gde je Petar danas? - Završavam doktorske studije u Krajovi, u Rumuniji. Ali mi je srce u Kladovu, gde je moja porodica.- Josip Broz, kada su mu predstavili Dulaća, sa osmehom je rekao: „A to ste vi!“ Ova opaska poslužila je Zdravku Velimiroviću za naslov dokumentarnog filma o mom ocu za koji je dobio i nagradu - priča Milan.I legendarni pilot Stevan Popov došao je da pozdravi nove junake. Letač za koga nije bilo tajni u vazduhu, kapetan Popov, ratne 1992. pomogao je mnogima da iz svih krajeva Jugoslavije bezbedno stignu do Beograda. Ne zna se tačan broj onih koje je kapetan Popov sa svojom posadom prevezao - 40.000, možda i više! Njegov „boing 707“ u ratnim uslovima postao je - transporter i bio najfrekventniji avion srpskog vazduhoplovstva. Ovaj podvig dostojan divljenja uvrstio ga je među - najplemenitije.Već prvo sletanje u Sarajevo, gde ga je čekalo 1.400 ljudi probudilo je nadu stradalnicima da će, ipak, moći da se evakuišu. Na svoju ruku spasavao je i banjalučke bebe koje su ostale bez kiseonika i dovezao ih u Beograd.- Znao sam dnevno da 18 puta sletim i uzletim sa sarajevskog aerodroma. Ljudima sam govorio da ću se vraćati sve dok se i poslednji putnik ne ukrca. I verovali su mi. Let do Batajnice trajao je 12 minuta, motore nismo ni gasili - seća se Steva.- Titula „Večernjih novosti“ me čini ponosnim. I danas mi se javljaju nepoznati ljudi iz zemlje i sveta i zahvaljuju - kaže Stevan Popov.Danas kao penzioner sa suprugom Snežanom i najmlađom ćerkom Jelenom živi u Rumi i navija za lokalni košarkaški klub. Dugim aplauzom junake 2012. pozdravljao je i Aleksandar Čarapić, iz Beograda. Bilo mu je samo devet godina kada je učinio podvig. On je na klupi ispred zgrade u novobeogradskom bloku u kojem živi, našao novčanik pun deviza. Njegov otac i majka su sa policijom našli vlasnike.- Bio sam mali da procenim plemenitost. Ali, sećam se ponosa mojih roditelja! Od-malena su me učili da i kada je teško, kad život nosi iskušenja i nepravdu, verujem u dobrotu. Opet bih isto uradio - kaže Aleksandar, danas student treće godine Ekonomskog fakulteta.Među starim podvižnicima je i Slavoljub Anđelinković, iz Vitkovca kod Aleksinca, heroj iz 1984.Slavoljub, junak sa pruge. Brži od voza! Samo zahvaljujući njegovoj pribranosti i hrabrosti, sigurne smrti spasene su tada dvoipogodišnje bliznakinje, Dragana i Danijela Jovanović.Devojčice su se iskrale iz dvorišta i za tili čas obrele na pruzi. U susret im je dolazio brzi voz. Slavoljub je kao u magnovenju video decu. Seća se samo njih i pruge... Leteo je, kaže. Jednu devojčicu bacio je u stranu, s drugom u naručju pao pored pruge dok su pored njih tutnjali vagoni.- Divno je što su nas „Novosti“ i dobrota okupile - kaže Slavoljub dok čestita ovogodišnjem laureatu Emiru Kusturici. - Mi smo danas velika porodica.

Nastavak na Večernje novosti...