Izvor: Večernje novosti, 17.Jan.2013, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počelo obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta

PROSLAVA 17 vekova Konstantinove reforme koja je omogućila slobodno ispovedanje hrišćana počela je u četvrtak veče u Narodnom pozorištu u Nišu. Početak godine Milanskog edikta ozvaničili su predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej.- Konstantin je odlučio da dozvoli hrišćanima slobodu izbora, veru koju su želeli i da ne dozvole nikome da to pobija. Njegove poruke su i danas aktuelne - rekao je u četvrtak veče predsednik Republike Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Tomislav Nikolić, proglašavajući 2013. godinu, godinom Milanskog edikta u slavu slobode hrišćanstva i njenog rodonačelnika cara Konstantina.- Iz Milanskog edikta prepoznajemo osnove ljudskih prava koja su dala na čast slobodi izbora vere. Pravo čoveka je da sledi. Bez obzira na to da li služi kao pastir ili vernik - rekao je Nikolić.Predsednik Srbije je rekao da je za Srbiju čast što se jubilej Milanskog edikta tokom ove godine obeležava u našoj zemlji.CENTRALNA LITURGIJA EPISKOP niški Jovan je rekao da se proslavom jubileja ostvaruje simfonija države i crkve i najavio da će Sveti sinod SPC prvi put u istoriji od 21. maja do 3. juna održati zasedanje u Nišu. Centralna svečana liturgija, kojoj će prisustvovati poglavari svih pravoslavnih crkava, biće održana u oktobru.- Srbija danas živi po principima Milanskog edikta. Njeni građani imaju ustavom i zakonima zagarantovanu slobodu veroispovesti ili kako je car Konstantin pisao u Milanskom ediktu, pravo da slede i veruju bez uznemiravanja. Ova jubilarna godina nama nije tek demonstracija kulture sećanja, već istinska slava jednog od najznačajnijih civilizacijskih dokumenata.Nikolić je napomenuo da se Konstantin krstio neposredno pred smrt:- Moguće da je smatrao da posle krštenja ne sme da počini nijedan greh. Takvom iskušenju teško da bi ijedan tadašnji vladar odoleo. Poneko od današnjih vladara mogao bi da se seti da je kršten u ranom detinjstvu, a da je prema drugima često nepoznatim ljudima, i čitavim narodima počinio više grehova od nekrštenog Konstantina. Svako neka veruje kako mu srce hoće, ovim Konstantinovim rečima vera mnogih od nas postala je vera živih i slobodnih ljudi.Patrijarh srpski Irinej podsetio je da je obeležavanje godišnjice Milanskog edikta trenutak ne samo da se ponosimo time što je car Konstantin „apostol među carevima“ rođen u Nišu.- Ovaj ravnoapostolni car, koji je vladao po Božjim zakonima na korist i dobrobit zajednice, bio je duhovni uzor potonjim vladarima, a naročito onima iz našeg roda. Nastojeći da budu „Konstantinovog roda“, naši sveti preci, „čestiti i Bogu pristupačni“, ostvarili su i ostavili nam velika dela na polju nauke, politike, kulture, civilizacije...UKAZANA ČAST DIRIGENT hora Sretenjskog manastira Nikon Stepanovič Žila rekao je da mu je ukazana velika čast što je njegovim koncertom u Narodnom pozorištu počelo obeležavanje 1.700. godišnjice Milanskog edikta: - Naša dva naroda povezuje jedna vera, kultura, zajednička istorija i drago nam je što nam je ukazana čast da nastupimo ovde.Patrijarh je poručio da je zato Srbija bila, ali i danas jeste, organski deo evropskog kontinenta. One Evrope - koja se ponosi hrišćanskim nasleđem, slobodom i visokim kulturnim dostignućima.- Ovo slavlje u Nišu, i sva druga koja će biti u ovom gradu, ali i u Beogradu i drugim mestima u toku godine, pomoći će nam da se reči Milanskog edikta i danas, nakon 1.700 godina, čuju i zazvuče savremeno; jer su, nažalost, savremeni i progoni i stradanja širom sveta, u našem susedstvu, pa i kod nas, a naročito na Kosovu i Metohiji - naglasio je patrijarh srpski. - Sveti car Konstantin je svojim ediktom omogućio slobodno ispovedanje hrišćanstva u moru paganskog sveta. Proteklo vreme od 1.700 godina je garancija da niko danas ne treba da se plaši naše svete crkve, jer je ona upravo nadahnuta ediktom, istrajna u neugrožavanju bilo čije slobode vere i savesti.Domaćin večeri, kojoj su prisustvovali ministri u Vladi, diplomatski kor, crkveni velikodostojnici, predstavnici grada Niša, bio je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin.- Ovo nije samo jubilej imperatora koji je hrišćanima omogućio slobodu ispovedanja vere već i premestio na istok centar imperije, koja je bila centar mira - imperije koja je trajala hiljadu godina. Kao nijedna pre nje - rekao je ruski ambasador. - U njoj su koreni Srba, Rusa i svih pravoslavnih naroda.ROĐENI NIŠLIJA RIMSKI imperator car Konstantin Veliki, rođen u Nišu, tadašnjem Naisusu, proglasio je 313. godine nove ere u Milanu edikt kojim je zabranjen progon hrišćana, omogućena sloboda hrišćanske veroispovesti i naloženo vraćanje oduzetih dobara hrišćanima. Pravoslavni hrišćani posvetili su 21. maj po julijanskom, odnosno 3. jun po gregorijanskom kalendaru, caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni, a tog dana u svim crkvama služe se svečane praznične liturgije.Umetnički program počeo je čitanjem Milanskog edikta, a zatim je hor moskovskog Sretenjskog manastira, koji ima 26 članova, izveo repertoar u kombinaciji duhovne i svetovne muzike. Gostovanje poznatog ruskog ansambla bilo je poklon vlade Ruske Federacije. Plan je da sedam programa posvećenih ovom jubileju pokloni po jedna vlada kako proslava ne bi bila samo srpska već svehrišćanska.Na svečanosti u Nišu govorili su i gradonačelnik Niša dr Zoran Perišić i biskup Reformatorske hrišćanske crkve Ištvan Čete-Semeši. VIDEO-BIMNASTUPU ruskog hora i svečanom programu u Narodnom pozorištu u Nišu prisustvovale su samo visoke zvanice, dok je oko 1.500 Nišlija pratilo manifestaciju putem zvučnika i video--bima, postavljenih ispred niške Talije. Posebni efekti, dok su zvanice ulazile u pozorište, napravljeni su svetlećim topovima.PRIČA O VELIKOM CARU PRE početka zvaničnog programa manifestacije, mapirana je zgrada Narodnog pozorišta sa pričom o Konstantinovom domu, poreklu i misiji. Na balkonu teatra u rodnom gradu Konstantina Velikog, glumac Tanasije Uzunović pročitao je Milanski edikt. Potom su najviše državno rukovodstvo, diplomatski kor i predstvanici verskih konfesija ušli u foaje Narodnog pozorišta, koje je dekorisano simbolima ranog hrišćanstva.NADBISKUP ANTONINIAMBASADOR Vatikana u Beogradu, apostolski nuncije nadbiskup Orlando Antonini obratio se na latinskom jeziku, kojim se, kako je rekao, 313. godine govorilo u Milanu.- Iako skoro 2.000 godina star, Milanski edikt koji je dao prvu formulaciju verske slobode, zadivljujuće je aktuelan - rekao je nadbiskup. - Ovaj istorijski, civilizacijski napredak, hrišćani nisu ostvarili samo za sebe već za sve religije i civilizacije sveta.

Nastavak na Večernje novosti...