Izvor: Politika, 16.Jul.2014, 16:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nikolić zahvalio na solidarnosti i podršci

BRISEL – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić zahvalio se danas učesnicima Donatorske konferencije na solidarnosti i podršci Srbiji i Bosni i Hercegovini i istakao da je ponosan predsednik Srbije, zemlje čija je ispravna i čvrsta pozicija u Briselu okupila njene prijatelje.

„Srbija dobročinstvo ne zaboravlja, podigla je spomenik zahvalnosti Francuskoj za pomoć u Prvom svetskom ratu, obeležiće dostojno, spomenikom u nekom od poplavljenih gradova, i ovo do sada nezabeleženo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svrstavanje celog sveta uz naš narod. Biće to opomena da poštujemo prirodu, ali i spomenik koji će ovekovečiti ljudsku solidarnost - vrlinu na koju smo svi zajedno ponosni. Poznajem svoj narod, ovu dobrotu vam ni naši potomci neće zaboravi”, poručio je Nikolić.

Nikolić je učesnike konferencije obavestio da je Vlada Srbije nakon temeljnih procena i u saradnji sa EU i UN sačinila je Izveštaj i procenu štete u pogledu poplava i da ona iznosi 1,5 milijardu evra.

„Posebno su pogođeni stambeni sektor, zdravstvo, obrazovanje, poljoprivreda, sistem za odbranu od poplava, rudarstvo i energetika, proizvodnja i trgovina, vodosnabdevanje, otpadne vode i otpad, životna sredina, saobraćaj i komunikacije. Sa neposrednim posledicama poplava nosićemo se godinama, a sasvim je izvesno da će ova prirodna katastrofa izazvati recesiju u srpskoj ekonomiji”, upozorio je Nikolić.

To znači da će, prema procenama, u 2014. godini srpska ekonomija zabeležiti pad od 0,4 odsto umesto rasta od 0,5 odsto kao što se predviđalo prethodnim projekcijama, ukazao je on.

Navodeći da Srbija ne može da nadokandi svu štetu donacijama i pomoći i da će možda tri četvrtine morati sama da podnese, Nikolić je rekao:

„Ne želim vam nikad ovo, ali znajte da Srbija ume da se oduži za prijateljstvo. Srbija neće da moli ni za kakvu pomoć, neće da insistira na tome da li ima na nešto pravo ili ne. Ovo je vreme za solidarnost, a ne za molbu”, rekao je predsednik Srbije.

On se najiskrenije zahvalio Francuskom predsdeniku Fransoa Olandu koji se, kako je podvukao, bez premišljanja prihvatio da ta zemlja bude pokrovitelj ovog skupa solidarnosti i dobrote.

Kako je rekao, Srbija će zapamtiti reči Fransoa Olanda kojima se obratio srpskom predsedniku za vreme majske posete Francuskoj.

„Vaše prisustvo u Francuskoj je prilika da se čuje apel koji ste izneli - apel za pomoć Srbiji i Bosni i Hercegovini. Možemo vrlo brzo da se odlučimo o sazivanju donatorske konferencije. U trenutku kada ima toliko unesrećenih u Srbiji moramo pokazati koliko smo odgovorni i solidarni.„

Zato smo ovde, rekao je danas Nikolić, dodavši da zato „od danas Srbi i ostali građani Srbije mogu mirno da kažu da u celom svetu imaju prijatelje i da je to divan osećaj”.

„Mnogo lepši nego kada prijatelje brojite prstima na jednoj ruci”, dodao je Nikolić citirajući Nobelovca Ivu Andrića: „Kod ljudi koji nam postanu bliski mi sve pojedinosti prvog dodira s njima obično zaboravljamo; izgleda nam kao da smo ih vazda znali i kao da su oduvek s nama bili”.

„Dragi prijatelji, od danas ste nam svi vi još bliskiji”, poručio je Nikolić.

Predsednik Srbije se zahvalio generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu jer je pokazao razumevanje i podršku za ideju o održavanju donatorske konferencije, EU i posebno Sloveniji na organizaciji i današnjem gostoprimstvu, kao i francuskom predsedniku koji se odmah bez predomišljanja prihvatio da njegova zemlja bude pokrovitelj skupa solidarnosti i dobrote.

„Veoma cenim i posvećenost i angažman zvaničnika EU, posebno Komesara EU za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i vanredne situacije Kristaline Georgijeve koja je odmah posetila Srbiju...obišla poplavljena područja i predala neophodnu opremu za urgentno otklanjanje posledica poplava” naveo je Nikolić ističući i podršku Komesara EU za regionalni razvoj Johanesa Hana.

Posebno je istakao i efikasno reagovanje UN i agencija UNDP, koje su dale ključni doprinos u utvrđivanju štete, odao priznanje Crvenom krstu Srbije, njihovoj saradnji sa Crvenim krstom drugih država i svim humanitarnim organizacijama u Srbiji.

Nikolić je takođe podsetio da je Srbija primila pomoć od 14 zemalja - Nemačke, Slovenije, Bugarske, Austrije, Češke, Francuske, Danske, Rumunije, Rusije, Belorusije, Mađarske, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore (bilateralno).

„Humanitarnu pomoć u hrani, vodi i opremi, uputili su Evropska komisija, OEBS, UN, Svetski program za hranu, kao i Azerbejdžan, Belorusija, Velika Britanija, Izrael, Japan, Rumunija, Rusija, SAD, Ujedinjeni Arapski Emirati, Turkmenistan i brojni privatni donatori”, naveo je Nikolić i podsetio šta su sve za vreme samih poplava i posle njih učinili razni međuanrodni timovi.

„Osim mera za hitnu pomoć, očekujemo da će EU pružiti podršku i kroz Fond solidarnosti EU, pri čemu će Srbiju tretirati kao zemlju članicu. Cenimo što je EU pokazala razumevanje da se podrška Srbiji ostvari i kroz fondove pretpristupne pomoći i to iz preostalih sredstava iz prethodnih budžetskih godina, koji iz raznih razloga nisu potrošeni, te se mogu brzo angažovati. Očekujemo finalizaciju odluke o realizaciji i ovih sredstava”, rekao je Nikolić.

Ističući da ova donatorska konferencija predstavlja nadu svakom čoveku u Srbiji da postoji budućnost u kojoj će obnoviti svoje živote i perspektivu svojoj deci, Nikolić kaže:

„Delimo istu planetu. Danas je stradala Srbija, sutra ko zna gde i koja zemlja. Priroda je, ipak, nepredvidiva. U svakom zlu ima i nečeg dobrog. Svet ujedinjen u želji da pomogne samo je jedno od njih. Iz ove katastrofe stiže i pouka celom svetu: nužno je da svi zajedno koordiniramo aktivnosti na planu ublažavanja posledica vremenskih nepogoda.„

Ako se ne preduzmu mere koje će ograničiti porast globalne temperature, postoji realna opasnost da će ekstremne vremenske neprilike prouzrokovane klimatskim promenama, u budućnosti biti još intenzivnije, upozori je Nikolić, dodavši da je Srbija suštinski zainteresovana za realizaciju ciljeva održivog razvoja u čijem formulisanju aktivno učestvuje, kao i za postizanje rešenja i konsenzusa o klimatskim promenama.

Kako je rekao, Srbiji je potrebna pomoć u saniranju štete i u stvaranju uslova da mogu da se primene preventivne mere zaštite od poplava.

„Srbija će raditi na unapređenju civilne zaštite i osposobljavanju ljudstva i konstantnom unapređenju predviđenih mera koje se preuzimaju kada nastupi opasnost od proboja nasipa ili nailaska vodenih bujica. Istovremeno je neophodna pomoć u nabavci opreme za saniranje posledica, kao što su pumpe, agregati, oprema za sušenje, šatori, poljski kreveti itd”, rekao je predsednik Srbije.

Izetbegović: Obnova moguća ako radimo zajedno

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da će obnova BiH i Srbije posle katastrofalnih majskih poplava biti moguća samo ako se bude radilo zajedno i zahvalio na solidarnosti i podršci.

„Prirodna katastrofa koja nas je zadesila nije poznavala granice, ali ni odgovori vlada nisu poznavali granice. Bilo je saradnje i solidarnosti tokom poplava, a ona se nastavila i kad se voda povukla”, rekao je Izetbegović na Donatorskoj konferenciji u Briselu.

On je naveo da su prethodnih godina uloženi veliki napori kako bi odnosi u regionu bili poboljšani i ocenio da je trenutno saradnja na Zapadnom Balkanu na nivou kakav do sad nije viđen.

„Poplave koje su nas pogodile pokazuju da u buduhcnosti moramo da radimo ruku pod ruku”, rekao je Izetbegović.

On je naveo da su ukupne ekonomske posledice poplava u BiH procenjene na 2,1 mijardi evra, što je, kako je naveo, 15 odsto ukupnog BDP u BiH, dodajući da su najviše pogođeni privatni sektor, poljoprivreda, transport.

On je takođe rekao da je više od 80 opština pogođeno poplavama i klizištima, a da je više od 100.000 građana moralo da napusti svoje domove.

„Potreban je hitan odgovor kako ljudi ne bi dočekali zimu van svojih kuća”, rekao je Izetbegović.

Prema njegovim rečima, vlada BiH će raditi na tome da finansijska pomoć koju dobiju bude korišćena transparetno, brzo i efikasno.

Izetbegović je rekao i da je Bosni i Hercegovini mesto u Evropi, koja je, kako je rekao, „naša zajednička kuća” i da je potrebno ubrzati proces pristupanja te zemlje EU, ističući da je BiH spremna da ispuni svoje obaveze na tom putu.

Izetbegović je zahvalio na humanitaronoj pomoći koja je stigla iz država i organizacija širom sveta.

Evropska komesarka Georgieva: Niste sami

Evropska komesarka za humanitarnu pomoć i vanredne situacije KristalinaGeorgieva izjavila je da Srbija i Bosna i Hercegovina nisu same u suočavanju sa posledicama majskih poplava i da je EU spremna da pomogne.

„Videla sam svojim očima posledice poplava”, rekla je Georgievana otvaranju donatorske konferencije u Briselu i podsetila da je EU preko svoje službe za hitne reakcije odmah reagovala.

Ona je rekla da su spasilačke ekipe „učinile čuda” i da mnogi nisu spavali po 48 sati.

„U BiH smo zatrpali preko sto metara duboku rupu, a u Srbiji smo spasli ključno energetsko postrojenje”, ukazala je komesarka.

„Možemo da poručimo: niste sami”, poručila je Georgievaučesnicima konferencije na srpskom jeziku.

Ona je upozorila da se zbog globalnog otopljavanja mogu očekivati nove nepogode i da se na to treba pripremiti.

„Evropa je u poslednjih 13 godina imala poplava koliko za prethodnih 200”, ukazala je komesarka, uz uverenje da se evropske zemlje zajedno mogu uspešno suprotstaviti svakoj situaciji.

Tanjug

objavljeno: 16.07.2014.

Nastavak na Politika...

Akter: Nikolić: Srbija dobročinstvo ne zaboravlja

Večernje novosti: Donatori: Spremni smo da pomognemo Srbiji i BiH