Izvor: Politika, Tanjug, 04.Feb.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpsko zdravstvo uzor Obami

Imamo potencijala da svetsku krizu izdržimo zahvaljujući sistemu zdravstvenog osiguranja baziranom na principu solidarnosti, kaže ministar zdravlja

Kako svetska ekonomska kriza i finansijski potresi mogu da utiču na troškove za zdravstvenu zaštitu, kakve posledice mogu da imaju po zdravlje ljudi i kako zdravstveni sistemi mogu da se održe u takvim uslovima, bila je tema nedavnih konsultacija na visokom nivou u sedištu Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi. Tom sastanku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je prisustvovao i ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević.

Da li bi građani, opet, mogli da se nađu u situaciji da sami kupuju hirurški konac i lekove da bi bili lečeni i operisani?

Ja sam uveren i siguran u to da se građanima Srbije ne može dogoditi da sami kupuju igle i konac za operacije, jer smo postigli finansijsku održivost zdravstvenog sistema.

Da li građanima Srbije možete da obećate da se eventualni uticaj finansijske krize neće „prelomiti” na zdravstvu, gde smo navikli da se najlakše „kida”?

Sigurno je da zdravstvo ne bi bilo jedini segment na kome bi se nešto prelomilo, ali, ako dođe do ozbiljnih problema, oni će biti vidljivi u svim sektorima. To je teško predvideti u ovom trenutku. U pripremi budžeta za 2009. godinu jasno je opredeljeno da država ima odgovornost da plati doprinose za 700.000 lica bez sopstvenih prihoda. I u razvijenim i nerazvijenim zemljama postoje siromašni ljudi koji su zbog gubitka kuće ili posla u ovakvim krizama uvek najteže pogođeni, pa je zato prepoznavanje tih osetljivih populacionih grupa unutar zemlje veoma važno. Mi smo to prepoznali i već definisali budžetom.

Koliko ovakvi potresi mogu da utiču na pogoršanje zdravlja nacije ?

U svetu je to već vidljivo: na stotine hiljada ljudi samo u SAD već je ostalo bez kuće ili prihoda, pošto su izgubili posao. Samim tim izgubili su i socijalno i zdravstveno osiguranje i imaju problema, jer njihova zdravstvena zaštita direktno zavisi od njihove ekonomske moći. Znači, u tržišnim ekonomijama zdravstveni sistemi će morati da nađu prostor za veću solidarnost.

Neverovatno zvuči da bi neka rešenja iz srpskog zdravstva sada pomogla zdravstvenom sistemu u Americi?

Barak Obama, novoizabrani predsednik SAD, po mnogim elementima i principima koje je predstavio u predizbornom programu uvodi svojevrsni „srpski sistem” u zdravstvenu politiku SAD. Na primer, princip potpune pokrivenosti zdravstvenim osiguranjem čime uspostavlja princip solidarnosti, obavezno osiguranje mladih do 26. godine starosti na račun roditelja, ulaganje značajnog novca u informativni sistem koji treba da donese uštede i veću efikasnost i solidarnost. To će ga koštati stotine milijarde dolara, ali on tako započinje reformu.

Mi smo već prošli kroz mnoge stresove, oskudice, ratove" Kako će naš zdravstveni sistem i običan čovek istrpeti ovakav udar?

Čovek će posledice po zdravlje manje osetiti zbog stresova, a više zbog eventualnog pada ukupne ekonomske moći. Ako bi došlo do velikih ekonomskih problema, teško je predviđati kako bi se to odvijalo kod nas, ali mislim da imamo dovoljno potencijala da takve probleme prevaziđemo, pre svega zahvaljujući sistemu zdravstvenog osiguranja baziranom na principu solidarnosti između zdravih i bolesnih, mladih i starih, bogatih i siromašnih, koji je svima podjednako dostupan i pristupačan kada se razbolimo. Takođe, poslednjih godina smanjili smo stopu obolevanja od tuberkuloze, prepolovili smrtnost od infarkta srca, počeli da smanjujemo broj pušača... Kao nacija smo počeli da „izlazimo na zelenu granu”.

O. Popović

[objavljeno: 05/02/2009]

Nastavak na Politika...