Izvor: Glas javnosti, 30.Sep.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gutaju sve iz reklama

BEOGRAD - Marketinške poruke velikih kompanija iza kojih stoji ogroman novac mnogo brže i efikasnije stižu do dece nego saveti o zdravoj ishrani, zbog čega se u interesu mališana moraju ozbiljno angažovati državne institucije kako bi oni na vreme stekli osnovna znanja o pravilnoj ishrani - rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević povodom sastanka Evropske mreže za smanjenje marketinškog pritiska na decu koji se održava u Beogradu. On je naglasio da se sa tim problemom bore >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sve zemlje na svetu, što se sve očiglednije reflektuje na zdravlje stanovništva pošto se sve više jedu namirnice bogate mastima i štetnim dodacima i sa nedovoljno hranljivih sastojaka.

- Edukacija treba da počne od vrtića. U školama se mora ozbiljnije raditi na zdravstvenom vaspitanju. Uzor nam mogu biti velike i razvijene zemlje koje se sistemskim prosvećivanjem dece, roditelja i nastavnika bore protiv te štetne pojave - objašnjava ministar Milosavljević.

Rezultat intenzivnog reklamiranja brze hrane i grickalica najbolje se ogleda kroz podatke Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti, prema kojima je svako deseto školsko dete u svetu prekomerno uhranjeno ili gojazno. Evropske brojke su još alarmantnije, jer se na Starom kontinentu broj gojazne dece svake godine uveća za 400.000 mališana koji su podlegli lošim navikama u ishrani.

TREBA NAM ZAKON

Spreman je i predlog zakona o bezbednosti hrane koji će preciznije regulisati tu oblast u Srbiji - kaže ministar Milosavljević. On napominje da je pred nama period intenzivne trgovine hranom među različitim zemljama, posebno u regionu, koje imaju drugačiju regulativu, pa se u cilju zaštite stanovništva moraju uspostaviti jasna pravila.

- Srbija se po trendovima stanja uhranjenosti ne razlikuje mnogo od drugih evropskih zemalja. Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva obavljenog u 2006. godini, skoro jedna petina ili 18 odsto mališana je bilo prekomerno uhranjeno ili gojazno - kaže dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene u Institutu za zaštitu zdravlja Batut. Ona naglašava da je i kod nas zabeležen taj zabrinjavajući trend rasta i da je pre samo šest godina bilo 11, 6 odsto dece sa takvim problemom.

Debeljuškasta deca koja sa viškom kilograma uđu u pubertet postaju gojazni ljudi u starijem životnom dobu. Kada se tome doda savremeni način života koji karakteriše dug radni dan, neredovni obroci, nedovoljna fizička aktivnost, uzimanje brze i štetne hrane, kao rezultat se dobija stanovništvo sa nizom zdravstvenih problema koji su značajan uzrok nesposobnosti i prevremene smrti širom sveta.

Značajno je i to što se sastanak Evropske mreže za smanjenje marketinškog pritiska na decu, koja okuplja 14 evropskih zemalja, održava u našoj zemlji, jer je, kako kaže ministar Milosavljević, „Srbija u toj oblasti viđena kao lider bezbednosti hrane u regionu“.

Nastavak na Glas javnosti...