Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Jul.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Iznevereni turisti
Prošlo je svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji, srećno je okončan Vimbldon, završen je Egzit i šta nam sada ostaje – političari sa kosovskom zapetljancijom, pa ko voli nek izvoli.
Istina, mnogi odoše na more, ali najgore je onima koji su postali žrtve nesolidnih turističkih aranžmana, pa su im letovanja otkazana u poslednji čas, a neizvesno je da li će im novac, i koji deo tog novca koji su za odmor uplatili, ikad biti vraćen.Tako se naš turizam, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << za građane najvidljivije poprište prevarantskih ili amaterskih poslovnih operacija, ponovo našao u centru javne pažnje.
Da podsetimo, agencija S.A.B. travel naprasno je pre desetak dana bez letovanja i novca ostavila između 5.500 i 6.000 ljudi. Prethodno je na cedilu i kod svojih kuća ostalo 650 onih koji su odmor uplatili kod agencije Jazz travel, a poslednje vesti upućuju na nevolje đaka koji su ostali bez kreveta u Španiji, gde su se obreli na ekskurziji koju je organizovala jedna nastavnica istorije.
Iz Ministarstva za turizam Vlade Srbije i Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA stižu protivrečne vesti da će prevarenim turistima novac biti vraćen “skoro u celini”, to jest do granice obavezne polise osiguranja itd., dok se o nekoj materijalnoj i nematerijalnoj šteti ništa ne govori. Pri tome iz Vlade dolazi informacija da se razmišlja o sankcijama prema spomenutim agencijama, ali ne i o sankcijama prema vlasnicima tih agencija, što bi moglo da znači da će nesolidne agencije otići u stečaj, a vlasnici će ponovo za nekoliko hiljada dinara osnovati nove agencije (list Danas, na primer, piše da je vlasnik Jazz travela prethodno imao agenciju Galileo, a vlasnik agencije Jet Set, koja je takođe prevarila svoje klijente, preimenovao je svoju firmu u agenciju Delfin).
Pravno gledajući, izostanak nekakvog sudskog progona “prevaranata” u turizmu povezan je sa činjenicom da kod krivičnog dela prevare treba dokazati da je postojala “namera” prevarnih radnji, što je po pravilu veoma teško. I kod ideje o raznovrsnim “crnim listama” nesolidnih agencija postavlja se pravno pitanje ko može faktički unapred presuđivati koje su turističke agencije solidne, a koje to nisu.
Najčvršće deluju predlozi da se turističke agencije nateraju da plaćaju ozbiljnije polise osiguranja za prodate aranžmane ili da se osnivanje turističke agencije poveže s nekim krupnijim iznosima bankarskih garancija, koje bi kao depozit služile za bolje obezbeđenje onih koji “na lepe oči” agencijama unapred uplaćuju nekada i veoma skupa putovanja, letovanja i zimovanja. Problem u Srbiji je što bi to ugasilo na stotine malih agencija koje zapravo preprodaju aranžmane onih desetak većih turističkih firmi koje kreiraju paket-aranžmane, pa ih distribuiraju preko malih agenata. U krajnjoj instanci, sve bi to poskupelo uglavnom ona najjeftinija letovanja, a mnogi ljudi bi ostali (najčešće) bez male zarade koju ostvaruju u ovom turističkom lancu.
Jačanje spomenute asocijacije YUTA, kao obaveznog udruženja turističkih agencija, možda bi bilo najbolje rešenje jer bi ono moglo da “sindikalizuje” rizike i kod banaka i osiguravajućih kuća obezbedi povoljnije uslove obezbeđenja za turiste. No, i tu je stari problem – da kad neko udruženje učinite zakonom obaveznim, onda ono postaje “državna batina” koja veoma često usmerava neku privrednu oblast više po klijentelističkim nego po ekonomskim rezonima.
U suštini, Srbija bi morala kompleksnim, raznovrsnim merama da se bori protiv “prevarantske tradicije” koja se ugnezdila u naše tržišne poslove i institucije, od trgovine nekretninama ili potraživanjima do prodaje “rajskih vrtova” u turističkim destinacijama.
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo, Fudbal, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
