Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Apr.2012, 18:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemlja na prelomu hiljadugodišnjih epoha?

BEOGRAD -

Pojedini naučnici smatraju da prisustvujemo prelomu hiljadugodišnjih epoha Zemljinog razvoja, odnosno da se nalazimo na izmaku perioda holocena, koji je trajao 12.000 godina, i da stupamo u antropocen - epohu koju je obeležio uticaj čoveka na geološki razvoj planete.

Šef Instituta za klimatske promene Australijskog nacionalnog univerziteta Vil Stefen smatra da upravo sada ulazimo u novu eru, a Međunarodna komisija za stratigrafiju ozbiljno razmišlja o formalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << proglašenju novog perioda u razvoju Zemlje 2016. godine.

Kako prenosi "Slobodna Evropa", pojam "antropocen" je 2002. godine uveo Pol Krucen, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju. On je u jednom članku napisao da čovek bitno utiče na životnu sredinu u poslednjih 200 do 300 godina, i to u sve većoj meri - globalno.

Najvažnije promene su klimatske - proistekle iz povećanja emisije gasova koji stvaraju efekat "staklene bašte". Teorija o globalnom otopljavanju je poslednjih godina postala politički prihvaćena doktrina koja ima nemali broj protivnika.

Prema toj doktrini, čovek menja hemijski sastav atmosfere, što će kao jednu od posledica imati sprečavanje nastupanja sledećeg ledenog doba.

Geolozi koji podržavaju prelazak u antropocen rukovode se i drugim merilima - oni ukazuju na dramatičan porast broja ljudi na Zemlji, na nestajanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta, te na velike geološke zahvate koje izaziva poravnavanje rečnih meandera ili poljoprivreda.

Geolog sa univerziteta u Lesteru Mark Vilijams, predložio je da se kao početak antropocena uzme 1800. godina. Neki smatraju da bi pravi trenutak bila erupcija, zapravo, eksplozija vulkana Tambora u Indoneziji 1815. Količina pepela koja je tada dospela u atmosferu bila je tolika da je na severnoj hemisferi leto sasvim izostalo. Sunčevi zraci tada nisu uspeli da u dovoljnoj meri zagreju planetu jer je sloj pepela u atmosferi predstavljao vrlo veliku barijeru.

Od 2002. godine i Krucenove teorije pa do danas bilo je dosta pokušaja da se uticaj čoveka uzme u obzir kao bitan faktor u istraživanju razvoja Zemlje.

Uvođenje nove epohe je i među geolozima ipak sporno. Tako je svojevremeno naučnik bonskog univerziteta Tomas Lit čitavu diskusiju nazvao preteranom i podsetio da je i ranije bilo dramatičnih događaja poput, na primer, seče šuma oko Sredozemnog mora zbog kojih na tom području već dugo nema prirodno šumovitih terena.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...