Izvor: Politika, 21.Avg.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se svet ruga Americi
Kina, Iran, Rusija i Egipat u američkom stilu kritikuju Vašington da u Fergusonu guši slobodu govora i nasilno se obračunava sa protivnicima vlade
Svet već danima obilaze snimci iz američke države Misuri, gde do zuba naoružani policajci ispaljuju gumene metke i suzavac na nenaoružane crne demonstrante i hapse novinare koji izveštavaju sa lica mesta. Demonstracije iz Fergusona, gde se snage reda sukobljavaju sa afroameričkim građanima koji zahtevaju istinu o ubistvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svog sugrađanina, učinile su od Amerike predmet podsmeha, pre svega u zemljama koje Amerika najčešće kritikuje.
Policajci u gradiću u okolini Sent Luisa više izgledaju kao vojnici u bici u Avganistanu nego kao lokalni čuvari reda i mira. Dosad su uhapsili više desetina demonstranata i nekoliko novinara, kršeći time ne samo pravo na okupljanje već i slobodu informisanja. Zbog toga se na ruskim televizijama vrte snimci na kojima policija pa čak i vojska, Nacionalna garda Misurija, treniraju strogoću nad tamošnjim Afroamerikancima. Nagoveštavajući da se u Fergusonu vodi građanski rat, državna televizija „Rosija 24” sarkastično primećuje da „primeri rasizma nisu retki u naciji koja služi kao primer demokratije”. Jedan ruski list uporedile su Ferguson sa Donjeckom, dok je Marija Boronova, učesnica ranijih demonstracija protiv Vladimira Putina, na „Tviteru” napisala: „Draga američka vlado, ne možeš da zamisliš koliko te ovih dana mrze borci za slobodu u Rusiji. Putin je ovo video.”
Oponašajući način na koji se američki zvaničnici obraćaju stranim vladama zbog kršenja ljudskih prava, Konstantin Dolgov, saradnik ruskog ministra spoljnih poslova, kazao je da u SAD i dalje postoje rasne tenzije i da Vašington treba da preduzme neke korake da to reši: „Dok druge države podstiču da poštuju slobodu govora i da ne guše antivladine proteste, SAD kod kuće nisu previše blage prema onima koji izražavaju nezadovoljstvo zbog nejednakosti idiskriminacije.”
Vašington je kritikovao Moskvu kada su zbog antivladinogperformansa uhapšene članice benda „Pusi rajot”. Bela kuća je osudila razbijanje opozicionih demonstracija u Rusiji,kao i pokušaj gašenja antivladinih protesta u Kijevu dok je tamo na vlasti bio proruski šef države Viktor Janukovič.Amerika je kritikovala Kairo kada je tamošnji sud nedavno na zatvorske kazne osudio novinare „Al Džazire” koji su izveštavali o državnom udaru i svrgavanju demokratskiizabrane Muslimanske braće. Zato je ministar spoljnih poslova Egipta Badr Abdel Ati iskoristio ovu priliku da uzvrati udarac, pa je izjavio da njegova zemlja „pomno prati” dešavanja u SAD. On je pozivao američku vladu da se suzdrži od sile prema demonstrantima i time ponovio izraze koje koristi Stej department da opiše zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava negde u svetu.
Iranu i Kini, zemljama kojima SAD stalno nešto zameraju, nije trebalo mnogo vremena da reaguju. Kineska agencija Sinhua objavila je komentar u kojem ističe američko licemerje: „Čak i u zemlji koja je godinama pokušavala da igru ulogu međunarodnog sudije za ljudska prava, izgleda da ima još mnogo mesta za napredak na domaćem terenu.”
Oglasio se i iranski verski vođa Ali Hamnei, koji je na „Tviteru” napisao da Amerika rado kritikuje kršenja ljudskih prava u inostranstvu, ali da ne pokazuje toleranciju kod kuće.
Do ovakvih burnih reakcija u inostranstvu došlo je posle nedelju i po dana žestokih okršaja između uglavnom afroameričkih građana, sa jedne strane, i uglavnom belih policajaca, sa druge. U noći između utorka i srede, samo jedna flašica sa vodom zavitlana ka policajcima bila je dovoljna da se miran protest pretvori u nasilan obračun. Haos sa suzavcem, potiskivanjem demonstranata i hapšenjem 47 ljudi potresao je ovo mesto pred sam dolazak američkog ministra pravde.
Afroamerički demonstranti protestuju otkako je 9. avgustabeli policajac ubio nenaoružanog crnog tinejdžera. Policijane otkriva detalje. Juče je, kako javlja „Njujork tajms”, predsudom u Sent Luisu počeo proces koji treba da ustanoviokolnosti u kojima je Daren Vilson pucao u Majkla Brauna. Ministar pravde Erik Holder, Afroamerikanac, ima zadatak da ubedi lokalne stanovnike u to da će istraga biti poštena i pravedna, u šta oni ne veruju.
Prema rezultatima nezavisne autopsije, u Brauna je ispaljeno šest metaka, od čega dva u glavu. Čule su se oprečne izjave, od toga da je mladić zaustavljen jer je bio osumnjičen za krađu cigareta do toga da je odbio da se pomeri sa sredine ulice i zbog toga se sporečkao sa policajcem. Neki svedoci tvrde da je Braun držao ruke uvis u znak predaje, drugi ističu da je nasrnuo na Vilsona. Svi se slažu da mladić nije imao oružje, pa zato afroamerička zajednica Fergusona smatra da je šest ispaljenih metaka dokaz „živog i zdravog” rasizma u Americi. Incident je bio samo okidač za porast rasnih tenzija u gradu sa dve trećine crnih stanovnika, belim gradonačelnikom, belim gradskim većem (samo jedan većnik je Afroamerikanac) i belom policijom (samo trojica od 53policajca su crnci).
Bunt je ojačao posle još jednog incidenta u bliziniFergusona. Ponovo je policajac usmrtio Afroamerikanca,ali je kod ove žrtve pronađen nož. „Los Anđeles tajms”podseća da su se samo u avgustu dogodile još dve slične tragedije. Prvo je u Los Anđelesu policija ubila mentalnozaostalog, nenaoružanog Afroamerikanca, a onda su i snagereda u Ohaju upucale mladog crnca koji je nosio vazdušnupušku.
Prvi afroamerički predsednik SAD Barak Obama poslao je Erika Holdera u Ferguson, ali je vidno uzdržan povodom nereda u Misuriju – ne izjašnjava se da li u ovome vidi diskriminaciju ili nepravdu prema manjini kojoj i sam pripada. Prema poslednjoj anketi koju je sproveo Istraživački centar „Pju”, 80 odsto Afroamerikanaca smatra da događaji u Fergusonu pokreću rasna pitanja, dok to isto smatra samo 37 odsto belaca. Čak 47 odsto belih Amerikanaca kaže da pitanje rase zauzima više prostora nego što zaslužuje. Takođe, 65 odsto crnih Amerikanaca kaže da je policajac u Fergusonu prekoračio ovlašćenja i da je u pitanju preterana upotreba sile. Sa tom tvrdnjom slaže se 33 odsto belih građana SAD, a je 32 odsto njih kazalo da je policajac postupio ispravno, dok 35 odsto nema mišljenje o tome.
J. Stevanović
objavljeno: 21.08.2014.
