Izvor: Blic, 21.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za ujedinjenje svih hrišćana
Za ujedinjenje svih hrišćana
Papa Benedikt XVI je prvog dana pontifikata najavio da će raditi na ujedinjenju svih hrišćana, saradnji sa drugim religijama i da će nastaviti sa reformama Katoličke crkve koje su usvojene na Drugom vatikanskom savetu.
Listu prioriteta, koji mnogi vide kao nastavak puta pape Jovana Pavla II, Benedikt XVI je pročitao na latinskom jeziku kardinalima okupljenim u Sikstinskoj kapeli uoči služenja prve mise kojom je proslavljen izbor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 265. poglavara Katoličke crkve.
'Moj primarni cilj biće rad bez propusta na ujedinjenju svih hrišćana, što neće biti dovoljno. Konkretna dela koja ulaze u dušu i potezi koji će imati posledice su neophodni. Želim da nastavim otvoren i iskren dijalog sa ostalim religijama i uradiću sve što je u mojoj moći da popravim ekumenski cilj', rekao je papa Benedikt XVI.
Ova izjava jasno ukazuje da će novi papa nastaviti tamo gde njegov prethodnik nije uspeo, u pokušaju da zaleči 1.000 godina duboku ranu u hrišćanskom svetu koja je nastala Velikom šizmom 1054. godine i podelom na istočnu i zapadnu crkvu.
Benedikt XVI je kao kardinal Jozef Racinger proveo 24 godine na čelu Kongregacije za doktrinu vere, koja je naslednica srednjovekovne inkvizicije. On je izabran već drugog dana konklave, što se desilo samo tri puta u poslednjih sto godina. Takođe, Benedikt XVI je prvi papa iz nemačke od 1057.
U prvoj reakciji nakon izbora papa Benedikt XVI izjavio je da je bio iznenađen, dok nemački kardinal Joahim Majsner tvrdi da je Racinger bio 'malo izgubljen' kada je otišao da obuče odeću pape i kada se uputio u Sobu suza.
'Do večere Racinger je izgledao mnogo bolje i počeo je da liči na papu', rekao je Majsner.
Benedikt XVI napunio je 78 godina u subotu i on je najstariji izabrani papa od Klementa XII, koji je na čelo Vatikana došao 1730. godine. Zbog njegovih godina upućeni u dešavanja u Vatikanu veruju da se radi o 'tranzicionom papi', koji će apsorbovati nasleđe Jovana Pavla II. Prema njihovom mišljenju, mlađi papa bi imao dug pontifikat koji bi takođe ostavio dubok trag u crkvi. Među analitičarima vlada uverenje da bi novi papa mogao pre da dovede do polarizacije crkve umesto do ujedinjenja, zbog sve jačeg sekularizma u Latinskoj Americi i bogatim zemljama:
'Benedikt XVI bi pre mogao da bude klin nego ujedinitelj crkve', tvrdi prečasni Tomas Ris, urednik magazina 'Jesuit' u SAD.
Na drugoj strani Džon Vilkins, bivši urednik magazina 'Tablet' u Londonu ističe da će Racinger kao papa biti mnogo drugačiji nego kao kardinal:
'Nikad ne možete da budete sigurni kako će se papa razvijati. Nemoguće je jednostavno povući crtu između kardinala Racingera dekana Kongregacije za doktrinu vere i pape Benedikta XVI'.
Racinger je postao sveštenik 1951. godine zajedno sa starijim bratom. Učestvovao je na Drugom vatikanskom savetu 60-ih godina kao pobornik liberalizacije u crkvi. Međutim, krajem 60-ih, kada širom Evrope dolazi do talasa studentskih demonstracija, ustaje u odbranu vere. Postaje biskup u Minhenu 1977, a tri meseca kasnije papa Pavle VI ga bira za kardinala. Benedikt XVI govori deset jezika, odlično svira klavir i voli Betovena. A. Petrović
