Izvor: B92, 09.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za bolje čuvanje sećanja na Zid
Berlin -- Nemački političari traže da se bolje čuva sećanje na vreme dok je postojao Berlinski zid.
Danas se navršava decenija i po od događaja kojim je počelo rušenje komunističkog istočnonemačkog režima Eriha Honekera i proces ujedinjenja dve nemačke države. Predsednik Bundestaga, Volfgang Tirze, nekada i sam pripadnik antirežimskog pokreta u Istočnoj Nemačkoj, predložio je da se kroz Berlin, tamo gde je nekada prolazio zid povuče crvena linija čime treba >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se pokaže da je "Zid nekada zaista u potpunosti delio grad".
Grupa poslanika Bundestaga, i to kako iz stranaka vladajuće socijaldemokratsko-zelene koalicije, tako i konzervativno-liberalne opozicije, zatražila je da se podigne novo spomen obeležje na mestu gde je stajao zid, i to neposredno pokraj najpoznatije berlinske istorijske građevine, Brandenburške kapije. "Bez mesta sećanja na Zid koje bi bilo u centru grada preti opasnost da umre sećanje na podelu Berlina, Nemačke i sveta", navodi se u inicijativi poslanika predatoj Bundestagu.
Zidom, čija je gradnja otpočela 13. avgusta 1961. godine, bio je zapravo okružen ceo Zapadni Berlin. Dužina betonske građevina, sa istočne strane dopunjene bodljikavom žicom i tenkovskim preprekama, iznosila je 106 km. Od toga je 37 kilometara Zida delilo nastanjene delove Berlina.
Prošlog vikenda je na mestu nekadašnjeg graničnog prelaza Čekpoint Čarli, od starih sačuvanih delova, ponovo podignut deo Zida u dužini od 120 metara. Radove je organizovala inicijativa gradjana, a "obnovljeni" zid je deo većeg spomenika žrtvama poginulim na Zidu.
