Izvor: Politika, 04.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojnici na meti policajaca
Svedok Duško Mrkić, koji je preživeo streljanje, potvrdio da je u rezerviste ispaljeno više metaka iz različitih pravaca Od našeg stalnog dopisnika
Karlovac,3. jula – U karlovačkom Županijskom sudu nastavlja se bitka između odbrane oštećenih, teško stradalih rezervista bivše JNA koji su preživeli streljanje na koranskom mostu, i odbrane optuženog Mihajla Hrastova. Iz rasprave u raspravu sve je jasnije da je više hrvatskih policajaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pucalo na rezerviste, a ne samo jedan. Potvrdio je to i svedok Duško Mrkić, dok je svedok Branko Mađarac izjavio da se seća samo jednog od policajaca jer je pogled bio fokusirao na njegov mitraljez koji je najpre prema njemu bio uperen. "Bio sam uplašen i samo sam njega gledao, tako da nisam mogao da primetim je li još neko na nas pucao. Uostalom, prvi rafal je meni bio upućen, ali me, srećom, nije pogodio", izjavio je Mađarac.
Potvrđeno je i ranije svedočenje Svetozara Šarca, kome je premlaćivanjem pre streljanja izbijeno oko a streljanje na mostu je preživeo tako što se posle ranjavanja odmah onesvestio. I svedoci na ovoj poslednjoj sudskoj raspravi su izjavili da su dva vozila ("picgauer" i kamion) – u kojem je bilo 27 rezervista JNA – hrvatski policajci pred koranskim mostom na ulazu u Karlovac zaustavili oko 17 časova posle podne; razoružali ih, oficire i vojnike JNA odvezli u karlovačku policijsku stanicu a rezerviste najpre naterali da legnu stegnutih dlanova na potiljku glave. Zatim su ih tukli, odmah na licu mesta dvojicu zaklali a ostale nedugo potom streljali. Od njih 15 trojica su skočila sa mosta: Branko Mađarac, Duško Mrkić i Mile Peurača. Mađarcu je pre toga bila slomljena ruka, a bio je i sav izubijan po licu. Duško Mandić je neposredno pre skoka ranjen u trbuh a Mile Peurača u slabine.
Mađarac je pao u vodu i doplivao do obale. Mrkić i Peurača su zajedno skočili sa mosta i pali na tvrdu podlogu. "Peurača je jako krvario. Bila mu je presečena arterija u stomaku. Prišao mi je i rekao: 'Druže dragi, ajde da se nas dvojica pozdravimo'. Pošto smo se zagrlili i poljubili bacio se u reku i utopio. Nije hteo ponovo živ ubicama da padne u ruke. Ja sam puzajući došao do ribarske kuće gde sam napolju ugledao ženu, verovatno je radila u ribarskoj kući, i zamolili je za pomoć, a ona je odmah pozvala jednog čoveka koji je bio u blizini. Imao je policijsku uniformu i čin inspektora. Ubrzo je došlo i pet do šest hrvatskih vojnika. Kad su me ugledali odmah su hteli da me zakolju, ali taj inspektor im to nije dozvolio. Njegovim zalaganjem prebačen sam u karlovačku bolnicu gde mi je pružena medicinska pomoć. Posle toga i mene i Šarca prebacili su u bolnicu u Dugoj Resi gde su nas hrvatski vojnici tukli. Da nije bilo jednog čoveka iz Barilovića, ubili bi nas. usledila je razmena posle toga, pa smo obadvojica na kraju ipak spaseni", seća se tih dramatičnih događaja Duško Mrkić.
Svedok Mile Mandić je preživeo masakr na koranskom mostu zahvaljujući tome što je na poziv hrvatskih policajaca: "Aktivna vojna lica da pređu na levu a rezervisti na desnu stranu" stao na levu stranu. Prema proceni nezavisnih posmatrača ovog suđenja, predstavnika međunarodnih i hrvatskih humanitarnih organizacija, ovaj sudski proces polako dobija mnogo širi karakter. Jer, ako se utvrdi da u rezerviste nije pucao samo jedan, već više policajaca, optužnica bi mogla da bude proširena na moguće nalogodavce: one koji bi po komandnoj odgovornosti mogli da odgovaraju za ovaj teški i svirepi zločin.
Milan Jakšić
[objavljeno: 04.07.2006.]
