Izvor: B92, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viša i globalna vlažnost vazduha
Njujork -- Globalno zagrevanje kao posledica ljudske delatnosti neće Zemlju učiniti samo toplijom, već i vlažnijom, utvrdili naučnici.
Količina vlage u vazduhu pri zemlji, zbog koje se vrućina teško podnosi, povećana je 2,2 odsto samo tokom poslednje tri decenije. Kompjuterizovani modeli su pokazali da je jedino objašnjenje za tu pojavu globalno zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem, navedeno je u studiji objavljenoj u časopisu "Nejčer".
"Promena vlažnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vazduha u znatnoj meri doprinosi toplotnom stresu kod ljudi, koji je rezultat globalnog zagrevanja", objasnio je Natan Džilet s britanskog univerziteta Istočna Engleska, koji je koautor studije.
Džilet je proučavao izmene specifične vlažnosti, odnosno odnosa mase vodene pare prema istoj jedinici mase vazduha koja predstavlja merilo za ukupnu vlažnost vazduha, u periodu između 1973. i 2002. godine. Promena vlažnosti vazduha može biti opasna po ljude jer umanjuje efikasnost tela u sopstvenom hlađenju, ukazao je istraživač klime s Univerziteta u Majamiju Lorens Kalkstejn.
Vlažnost vazduha je povećana u većem delu sveta, ali je nekoliko regiona, uključujući zapad SAD, jug Afrike i delove Australije, postalo suvlje, predočila je koautorka studije Katrin Vilet s Univerziteta Jejl.
Ovi nalazi ne predstavljaju iznenađenje za klimatske stručnjake, s obzirom na to da, prema zakonima fizike, topliji vazduh može sadržati više vlage. Džiletova studija, međutim, pokazuje da je već došlo do znatnog povećanja vlažnosti, što se može pripisati emisijama gasova kao posledice sagorevanja fosilnih goriva, preneo je AP.
Ako se uzmu u obzir projekcije rasta temperatura koje je dao Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene, vlažnost vazduha bi do 2100. godine mogla porasti za 12 do 24 odsto, rekao je Džilet i dodao da to ipak ne bi bilo smrtonosno za čoveka, ali bi mu donelo veću nelagodnost.
Klimatski naučnici uočavaju uticaj globalnog zagrevanja na 10 različitih aspekata čovekove okoline: temperaturu na površini naše planete, vlažnost vazduha, vodenu paru iznad okeana, barometarski pritisak, ukupne padavine, požare, izmene u vrstama biljnog i životinjskog sveta, smanjenje vodnih resursa, temperature u gornjim slojevima atmosfere i sadržaj toplote u svetskom okeanu.
