Izvor: Deutsche Welle, 22.Okt.2014, 10:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavnim sudijama nedostaje hrabrost
Sudije Ustavnog suda su odlučile: nemačka vlada ima obavezu da informiše parlament o izvozu oružja, ali tek nakon što je neki zahtev odobren ili odbijen. Sudije su mogle da budu i malo hrabrije, smatra Martin Muno.
Ipak to predstavlja neki mali uspeh. Donedavno je Savezna nemačka vlada samo jednom godišnje informisala Bundestag o poslovima sa izvozom oružja odobrenim tokom prethodne godine. Sadašnja vlada sastavljena od demohrišćana i socijaldemokrata izveštaj sastavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << svakih šest meseci, a ubuduće će to biti i češće.
Nakon presude Saveznoga ustavnog suda, vlada poslanicima mora da pruži informacije u svakom trenutku – ali samo na njihov zahtev i samo o već sklopljenim poslovima. Vlada ne mora da obrazloži zašto je neki izvoz oružja odobren ili odbijen. Informacije o mogućem izvozu oružja su strogo tajne i u vreme dok se još vode pregovori. Tom odlukom najviši nemački sud zahteva od Savezne vlade samo ono što ona ionako namerava.
Transparentnost ili tajnovitost
Prilikom donošenja te odluke sudije Ustavnog suda očigledno je napustila hrabrost koju su prilikom donošenja ranijih imali. Opitanju da li će, recimo, tenkovi „Leopard“ biti prodati u neko krizno područje ili u zemlju u kojoj se teško krše ljudska prava, morali bi da imaju pravo da raspravljaju poslanici u parlamentu. Nije dovoljno da oni samo budu naknadno informisani.
Martin Munro, DW
Poslanici imaju pravo na informacije. To je Ustavni sud u poslednje vreme isticao u više presuda – i kada je reč o učešću parlamenta prilikom o donošenju odluke o spasavanju evra, i o proširenim pravima poslanika kod istražnih odbora Bundestaga. U svim tim slučajevima Ustavni sud stao je na stranu poslanika.
Vrlo osetljive odluke
Zar sada to više ne bi trebalo da važi kada je reč o temi kod koje se doslovno radi o životu i smrti? Baš kada je reč o izvozu oružja, za šta su tvorci Ustava, zbog istorijskih iskustava Drugog svetskog rata, odredili stroga pravila? Zar u tom slučaju ne važi tako često citirana nadzorna funkcija parlamenta? Podsećam, trgovina oružjem nije neka sporedna delatnost. Nemačka je trenutno treći najveći izvoznik oružja na svetu.
Odluka o tome da li se sme izvoziti oružje vrlo je osetljiva. Ona sa sobom nosi mnogo implikacija – ne samo ekonomskih, već i političkih, istorijskih i moralnih. Donošenje takve odluke isključivo iza zatvorenih vrata u suprotnosti je sa svim načelima parlamentarne demokratije.
