Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Sep.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Nemačku stiglo oko 13.000 izbeglica
U Nemačku je ovog vikenda stiglo oko 13.000 izbeglica, od kojih je najveći broj njih došao na železničku stanicu u Minhenu, procenjuju večeras mediji, navodeći da je prijem ljudi veoma dobro organizovan i da mnogi govore o Minhenu, kao svetskom "gradu sa srcem" i kapiji za Nemačku i bolju budućnost. Savezna vlada u Berlinu računa da će ove godine u Nemačku stići oko 800.000 izbeglica.
U Minhenu se i dalje očekuje dolazak jednog broja izbeglica, a pošto su tri voza >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << do sada preusmerena za Štutgart, Braunšvajg i Dortmund, i u tim gradovima su izbeglice danas bile glavna politička tema.
I dok su u Minhenu na izbeglice "padale bombone", dotle su u Dortmundu desničari organizovali protesti, a levičari kontra-okupljanje, prenose mediji.
Većini onih koji su stigli u subotu autobusima do prihvatnih centara u i oko Minhena su, lekari su pregledali, nahranili i ponudili čistu odeću.
Mnogi su naveli da su iz Sirije, dok su ostali bili iz Avganistana i Iraka, ali i iz Eritreje.
Dolazak u obećanu zemlju", "danke Dojčland" i "poštovanje", čuli su se od izbeglica koji su, pre svega, iz Sirije krenuli ka Nemačkoj, prenose noćas nemački mediji.
Kako su javili nemački mediji, nemačke pokrajine najavile su spremnost za prijem ljudi, u zavisnosti od svojih kapaciteta.
Najveći broj izbeglica ove godine trebalo bi da bude smešten u Severnoj Rajni Vestfaliji, najmnogoljudnijoj pokrajini sa više od 18 miliona stanovnika, a za njom sledi Bavarska, pa Baden-Virtemberg, dok bi najmanja kvota izbeglica trebalo da bude u Bremenu, Saru i Meklenburg-Prednjoj Pomeraniji.
U Severnoj- Rajni Vestfaliji planiran je smeštaj od 1.470 izbeglica, Baden-Virtemberg računa sa 1.300, Hesen računa sa 700, Rajnland-Pfalc sa 350, Brandenburg sa 215, Berlin sa do 350 , Šlezvig-Holštajn sa 250 .
"Mi se spremamo da ljude preuzmemo još u toku dana", prenose mediji izjave iz Šlezvig-Holštajna, najsevernije nemačke pokrajine, smeštene na granici pre Danskoj, koju Nemci zovu "zemlja horizonta".
Nemačka železnica, koja je stavila svoj personal i vozove na raspolaganje, saopštila je danas da će se i dalje angažovati da planirani broj izbeglica stigne u Nemačku.
Minhen traži pomoć za zbrinjavanje izbeglica
Gradonačelnik Minhena Diter Rajter zatražio je pomoć od drugih nemačkih pokrajina za svoj grad.
"Ono što je nama sada potrebno je neograničena solidarnost", rekao je Rajter, prenose danas nemački mediji.
On je dodao da je baš preko vikenda teško sa drugim pokrajinama dogovarati dalje korake i izrazio i nadu i uverenje da će već sutra biti prvi konkretniji pomaci učinjeni, vezani za pomoć.
Rajter je rekao da se nada i pomoći savezne vlade i, kako prenose mediji, ukazao da je u ovom momentu potrebno više vozača autobusa, kako bi izbeglice dalje mogle da budu zbrinute.
Mediji prenose da na Internet stranici "Dobrodošli u Minhen" mogu da se vide koje su potrebe za izbeglice i prenose da su građani toliko puno doneli odeće i hrane da na glavnoj železničkoj stanici u Minhenu i u drugim lagerima nema više mesta.
Onaj ko lično želi dalje da pomogne, može se, prenose mediji, o tome informisati na fejsbuk stranici "Pomoć izbeglice u Minhenu".
Dortmund: Desničari demonstrirali protiv izbeglica
U Dortmundu, gde se danas očekuje dolazak 1 400 izbeglica iz Mađarske, desničari su tokom noći demonstrirali, javljaju nemački mediji, navodeći da je policija upotrebila "biber-sprej" kako bi okončala okupljanje i izbegla sukobe sa nasilnim levičarima, koji su se, takođe, bili okupili u gradu.
U demonstracijama je najmanje jedna osoba povređena, a jedna uhapšena iz redova levičara, prenose mediji.
Poziv na okupljanje desničara poslala je partija Desnica, javljaju mediji i ukazuju da će u Severnoj Rajni Vestfaliji, gde je grad Dortmund, biti raspoređen najveći broj izbeglica, pridošlih iz Mađarske.
OeBB prevezle 11.000 izbeglica u Nemačku
Austrijska želenica (OeBB) prevezla je u subotu ukupno 11.000 izbeglica koje su došle iz Mađarske ka Nemačkoj.
Još oko 2.200 je danas, do 9.00 sati, pošlo na put iz Beča vozovima u pravcu Nemačke, potvrđeno je iz OeBB.
Od petka uveče, kada je Austrija otvorila svoju granicu, u dogovoru sa Nemačkom, posle haosa nastalog u Mađarskoj, granični prelaz Nikelsdorf prešlo je više od 10.000 lica.
Da li izbeglice svađaju Merkelovu i bavarski CSU?
Angela Merkel mora potpuno jasno reći kako ona zamišlja da zaustavi navalu izbeglica - poruka je sa kojom šef Hrišćansko-socijalne unije (CSU), konzervativni i uticajni Bavarac Horst Zehofer odlazi večeras u Berlin na sastanak sa kancelarkom.
"Da li izbeglička kriza svađa Merkelovu i njenu 'sestrinsku partiju' CSU?", pitanje je koje danas postavljaju nemački mediji, ukazujući da je ta bavarska stranka oštro kritikovala dogovor Merkelove sa Austrijom i Mađarskom o prihvatu oko 8.000 izbeglica, tvrdeći da je to pogrešan signal i da taj potez nije dogovoren sa nemačkim pokrajinama.
"Ovako više ne može - svaki izbeglica koji se nađe u Evropi, misli na Nemačku", poručio je generalni sekretar CSU Andreas Šojer i upozorio da Nemačka sama ne može da rešava izbegličko pitanje.
Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman, poznat po jasnim rečima, kritikovao je dogovor Merkelove kao pogrešan signal unutar Evrope i rekao da to mora biti korigovano, prenose mediji.
I zamenik predsednika Bundestaga Johanes Zinghamer (CSU) prebacio je Merkelovoj da potkopava evropske ideje.
"Dobro delo davanja dozvole za ulazak (izbeglica) redukuje ka nuli mogućnost za evropsku solidarnu raspodelu", smatra Zinghamer, prenose nemački mediji.
Merkelova bi večeras, kako je planirano, zajedno sa vrhom svojih demohrišćana i socijaldemokrata trebalo da predstavi svoj plan za pomoć izbeglicama.
Taj plan, između ostalog, kako je saznao taboid "Bild", predviđa pooštravanje uslova za sticanje azila, ukidanje takozvanog "džeparca" od 143 evra mesečno i skraćenje roka za deportaciju na jednu nedelju, uz petogodišnju zabranu ulaska, što se odnosi, pre svega, na građane Srbije i drugih balkanskih zemalja sigurnog porekla.
Merkelova želi da do kraja oktobra sve izbeglice budu smeštene u čvrstim objektima, navodi tabloid kao prvu tačku i ukazuje da u ovom trenutku u Nemačkoj najmanje 20.000 izbeglica još živi u šatorima.
Kancelarka planira i ubrzanje postupka za sticanje azilantskog statusa, što bi posebno moglo da se odnosi na pridošlice sa Balkana, koji nemaju skoro nikakvu šansu da dobiju azil u Nemačkoj.
Merkelova predviđa i da se izbeglicama, koji dobiju status azilanta, omogući učenje jezika i pristup obrazovnom sistemu, sa ciljem da se oni brzo osposobe za tržište rada, prenosi tabliod, što je treća tačka plana, dok u četvrtoj predlaže da se keš - novac od 143 evra mesečno - više ne isplaćuje, već da se ljudima, dok traje azilantski postupak i dok su u prihvatnim centrima, pružaju usluge-bonovi za hranu, garderobu i ostale potrebe.
Kada je reč o pravu na azil, tu se mogu očekivati pooštrenja, odnosno izmena odgovarajućeg člana Ustava, što bi značilo da više nema svako automatski pravo da zatraži azil u Nemačkoj.
Šesta tačka plana odnosi se na proterivanja i to bi, takođe, moglo da se odnosi, pre svega, na građane sa Balkana.
Onaj ko iz "zemalja sigurnog porekla", poput Srbije, Bosne ili Makedonije, dođe u Nemačku, trebalo bi da u roku od jedne nedelje bude deportovan nazad i dobije zabranu ulaska do pet godina.
Osim toga, krug "zemalja sigurnog porekla" trebalo bi da bude proširen i na Albaniju, Kosovo i Crnu Goru, prenosi "Bild".
Pored toga, sve izbeglice bi prvo trebalo da budu registrovane u prihvatnim centrima u Italiji i Grčkoj, pa tek onda se raspodele na određene zemlje evropske unije, stoji u planu nemačke kancelarke.
Merkel, takođe, želi da se borba protiv krijumčara ljudi dalje pooštri i predlaže, između ostalog, više kontrola u pograničnim oblastima, prenosi "Bild".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
