Izvor: Deutsche Welle, 18.Okt.2019, 07:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska prekinula napad – primirje ili predah?
Nakon pretnji Donalda Trampa „uništenjem“ ekonomije, zvanična Ankara je pristala na petodnevni prekid vatre na severu Sirije. Kurdi to prihvataju, ali dve strane očito imaju različite predstave o dogovoru.
Kurdske snage na severu Sirije spremne su da prihvate prekid vatre koji su dogovorile Sjedinjene Države i Turska. „Uradićemo sve kako bi došlo do prekida vatre“, rekao je Maslum Abdi, jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << od komandanata Sirijskih demokratskih snaga.
On je u telefonskom intervjuu za lokalnu kurdsku televiziju rekao da dogovor podrazumeva povratak proteranih svojim kućama, kao i da isključuje demografske promene u ovom delu zemlje. Prema rečima tog komandanta, primirje važi između gradova Ras al Ain i Tal Abjad.
Ako je to tačno, u pitanju je tek mali deo takozvane „bezbednosne zone“ koju Turska želi da uspostavi duž granice. Cilj Ankare je da u tom pojasu dugom preko 400 kilometara uopšte ne bude kurdskih boraca.
„Da ne ostane nijedan terorista“
Nejasno je da li će se borbe nastaviti u ostalim delovima pojasa. U zajedničkom saopštenju SAD i Turske područje prekida vatre nije definisano.
Nakon višesatnih razgovora sa američkim potpredsednikom Majklom Pensom – i pogotovo posle pretnji sankcijama – Turska je u četvrtak uveče pristala na prekid vatre na pet dana. Cilj je, kako je saopšteno u Ankari, da se kurdski borci povuku.
Majkl Pens je rekao da bi ofanziva bila sasvim obustavljena ukoliko dođe do potpunog povlačenja kurdskih snaga.
Ipak, turska strana ne govori o prekidu vatre već o „pauzi ofanzive“. Turski šef diplomatije Mehmet Čavušoglu je novinarima rekao da njegova zemlja nadalje traži da „u 32 kilometra dubine i istočno od Eufrata do iračke granice, dakle u dužini od 444 kilometra, ne ostane nijedan terorista i da ceo region bude uspostavljen kao bezbednosna zona“.
Nema osmeha - Majkl Pens i Redžep Erdogan u četvrtak u Ankari
„Terorista“ je u zvaničnom rečniku turskih vlasti reč kojom se označavaju kurdski borci. Neskrivena ideja Ankare je da u tom pojasu naseli milione sirijskih izbeglica koji su trenutno u Turskoj, što Kurdi odbijaju.
Kuda sa džihadistima?
Kurdske trupe su dugo bile najvažniji saveznik Sjedinjenih Država u borbi protiv džihadista iz Islamske države (IS) – u toj borbi je živote izgubilo 10.000 Kurda.
Prema rečima potpredsednika Pensa, Turska i SAD su privržene daljoj borbi protiv IS kao i da zajednički pristupe rešavanju problema zarobljenih boraca IS.
Turska je započela ofanzivu na kurdske oblasti u Siriji. Kuda to vodi?
Ceo svet osuđuje tursku ofanzivu na kurdski deo Sirije, a Ankaru već pogađaju prve sankcije. Zašto onda Erdogan to radi? Da bi postigao jedinstvo iznutra i zaustavio propast svog režima, piše turski novinar Bulent Mumaj. (17.10.2019)
Rusija je odavno insistirala na tome da vlada u Damasku povrati potpunu kontrolu nad Sirijom i da se za rat u toj zemlji nađe političko rešenje. Intervencija Turske je možda samo privremeno da blokirala ruske interese. (16.10.2019)
Do sada su kurdski borci čuvali zatvore u koje su smešteni zarobljeni džihadisti. Veliki broj zapadnih zemalja odbio je da preuzme svoje državljane koji su se pridružili IS pa završili u zarobljeništvu.
Turska invazija počela je pre sedam dana nakon što je Donald Tramp povukao američke trupe iz tog dela Sirije. Prema podacima UN, iz oblasti ofanzive je već izbeglo preko 200.000 ljudi.
Gotovo ceo svet, uključujući Kinu, Rusiju i arapske zemlje, osuđuje turski udar. Brisel i Berlin su takođe pojačali pritisak na turskog predsednika Redžepa Erdogana.
Tokom samita EU u Briselu nije bilo mnogo reči o prekidu vatre. Evropski savet je samo saopštio da prima k znanju dogovor Vašingtona i Ankare. Umesto pohvala, EU je ponovo zahtevala od Turske da prekine ofanzivu i povuče trupe.
nr/ml/jj/as (dpa, rtr)
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Pogledaj vesti o: Turska
.jpg)
