Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Okt.2014, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska: Glavno je srušiti Asada i Kurde
Turska je taktički prihvatila zahtev SAD i NATO da turske vojne baze budu iskorišćene za borbu protiv terorista - Islamske države u Siriji i Iraku, ali Ankara ne želi da pomogne Kurdima u Siriji jer ih smatra svojim protivnicima i kao glavni cilj i dalje ima rušenje sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Ankara teži da posle uništenja terorista Islamske države, ali pre svega i Asadovog režima, koji je prećutno dao autonomiju Kurdima u Siriji, povrati uticaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji je u vreme otomanskog carstva Turska imala u Siriji posebno na području Alepa, kao i u Iraku u naftom bogatim oblastima od Mosula do Kirkuka.
A to su dobrim delom teritorije naseljene Kurdima, kako ukazuju američki i evropski analitičari.
Vlast u Ankari želi da pomogne one opozicione snage u Siriji koje će srušiti Bašara el Asada, tako da se u Damasku uspostavi sunitska vlast po modelu sadašnje turske kombinacije demokratskih ustanova i islamske tradicije, delom pretočene u zakone.
U nastojanju da Tursku privole da vojno interveniše i pomogne Kurdima u Siriji, u Ankaru su došli američki general Džon Alen, koji koordinira bitku SAD i saveznika protiv Islamske države i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg koji je izjavio da je islamski kalifat Al-Bagdadija opasnost po ceo region i države NATO.
Turska vlada je, međutim, naglasila da SAD, NATO i druge zemlje koje vazdušnim udarima nastoje da razbiju i poraze islamiste na čelu sa samoproglašenim islamskim kalifom Al-Bagdadijem, mogu da koriste Indžirlik i druge baze, s tim da se u njima takođa obučavaju sirijski opozicionari koji se bore protiv Bašarovog režima u Damasku.
Ankara i generali turske vojske, koji se slažu da bez kopnenih trupa i samo vazdušnim udarima nema izgleda da se uništi Islamska država, kažu da treba uspostaviti bezbednosnu zonu sa zabranom letenja unutar Sirije, ali tako da u toj zoni, uz smeštaj izbeglica, mogu da se vojno obučavaju i protivnici Bašara el Asada.
Turski premijer Redžep Erdogan je izjavio da su Kurdi u Siriji, bliski kurdskoj partiji PKK koja se i oružano borila unutar Turske za nezavisnost Kurda, i tzv. Islamska država isto zlo, tako da kratkoročno islamisti obavljaju korisni prljavi posao za strategijske turske interese.
Erdogana je jako naljutio američki potpredsednik Džozef Bajden koji je izjavio da je Turska štaviše pomagala islamske teroriste i dopuštala da džihadisti neometano preko turske teritorije odlaze u Siriju i Irak. On je zbog toga tražio i dobio izvinjenje.
Erdogan mora voditi računa i o tome da je, među članicama NATO druga po snazi, turska kopnena vojska protiv bilo kakve podrške Kurdima koji se u Siriji već očajnički bore da spreče džihadiste Islamske države da osvoje kurdski grad Kobane uz tursku granicu, zato što su ti Kurdi bliski PKK i njenoj gerili s kojom se turska vojska žestoko borila, a sa glavnim ciljem da očuva teritorijalni integritet Turske.
Američka agencija za strategijske procene Stratfor ističe da Turska želi da postane regionalna sila i da poput Al-Bagdadija, Erdogan želi širu sferu uticaja obeleženu širim islamskim identitetom, a zapadnoevropski mediji su preneli ocene NATO izvora da se daleko moćnija i bolje naoružana turska vojska uopšte ne boji da bi se džihadisti Islamske države usudili i mogli ugroziti tursku teritoriju.
Interesi, neposredni i dugoročni ciljevi glavnih regionalnih činilaca su jako isprepletani i suprotstavljeni, pa je tako Iran upozorio Tursku da neće dopustiti rušenje Bašara el Asada i njegov alavitski šiitski režim, koji je deo iranskog uticaja od Iraka do Libana.
Evropski mediji izveštavaju iz Ankare i da Turska pažljivo prati i koji bi strategijski cilj Amerike bio kad se uništi Islamska država jer je neka regionalna raspodela uticaja neminovna, uz vidljiv pokušaj da se ponovo krene i u rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba.
Tu se kao moćni akter pojavljuje i Egipat, čija je vojna vlast srušila islamiste Muslimanske braće, koje je u Siriji žestokom odmazdom i krvavo ugušio Bašar el Asad, a u sunitskoj Muslimanskoj braći je Turska videla svoj mogući uticaj, što je izazvalo veliki gnev Egipta protiv Ankare.
Preko sudbine kurdskog grada Kobane prelama se cela tragedija Bliskog i Srednjeg istoka, ali mada je to "tragedija", kako je izjavio američki državni sekretar Džon Keri, Vašington smatra da Kobane nema nikakav značaj za dalju bitku SAD i arapskih i drugih saveznika u bitki protiv terorista s Al-Bagdadijem koji nasiljem i zverstvima žele da ubede muslimane širom sveta da je taj izopačeni islam i njihova stvar.
Pogledaj vesti o: NATO, Sirija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
