Izvor: RTS, 05.Dec.2016, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri scenarija za Italiju posle referenduma
Najavljena ostavka italijanskog premijera Matea Rencija posle neuspelog referenduma o ustavnoj reformi označava početak perioda nestabilnosti u italijanskoj politici, a na potezu je predsednik Italije Serđo Matarela. Prema agenciji "Frans pres", postoje tri moguća scenarija za dalji razvoj situacije.
Prema prvom scenariju, Renci će posle poslednjeg sastanka svog kabineta posetiti Matarelu, koji bi od >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << njega mogao da zatraži da formira novu vladu.
Teoretski, parlament bi mogao da izglasa Renciju poverenje ili sa aktuelnom većinom ili sa novom, uključujući stranku Forca Italija Silvija Berluskonija.
Međutim, na konferenciji za novinare posle objavljivanja rezultata referenduma stekao se utisak da Renci isključuje tu mogućnost.
"Moje iskustvo vladanja završava se ovde", rekao je Renci obraćajući se javnosti nakon objavljivanja preliminarnih nezvaničnih rezultata referenduma, prema kojima je "protiv" ustavnih reformi glasalo između 57 i 61 odsto glasača, dok je "za" bilo između 39 i 43 odsto.
Tako ubedljiv rezultat čini povratak Rencija malo verovatnim, ocenjuje AFP.
Druga opcija bilo bi imenovanje tehnokratske vlade što je, prema oceni AFP-a, najverovatniji scenario. To znači da bi Matarela imenovao predsednika vlade uz podršku aktuelne ili nove, proširene većine.
Među imenima koja cirkulišu su ministar finansija Pjer Karlo Padoan i predsednik Senata Pjetro Graso.
Prelazna vlada bi imala zadatak da usvoji budžet za 2017. godinu i preda ga parlamentu na glasanje, kao i da modifikuje novi izborni zakon pre sledećih izbora.
Prelazni premijer bi mogao da odluči da nastavi rad do kraja aktuelnog mandata parlamenta u februaru 2018. godine, što bi bio veoma nepopularan potez naročito među političkim pokretima kao što je Pokret pet zvezdica, koji želi vanredne izbore.
Treća opcija odnosila bi se na hitno raspuštanje parlamenta, što je, kako navodi AFP, malo verovatno.
Nedavna izborna reforma imala je za cilj da osigura da vodeća stranka ima parlamentarnu većinu u Domu poslanika, dok neuspeh ustavne reforme Senata znači da se njegovi članovi i dalje biraju po proporcionalnom sistemu čime dva doma ostaju nepomirljiva, a parlamentarna većina skoro nemoguća.
Populistički Pokret pet zvezda, osnivača i lidera Bepe Grila, tražio je da se izbori održe za "nedelju dana" verujući da bi izborni zakon mogao da se izmeni u Senatu ako bude potrebno kako bi on bio usklađeniji sa onim iz Doma poslanika.
Međutim, većina drugih političkih partija koje imaju većinu u parlamentu, sa tim se ne slaže upravo da bi se izbegla pobeda političke stranke. Umesto toga, oni zagovaraju reformu izbornog zakona.
Na kraju će predsednik Matarela biti taj koji će odlučivati o neposrednoj budućnosti Italije i osigurati većinu za formiranje tehnokratske vlade ako želi da izbegne, kao što mnogi analitičari veruju, prevremene izbore sledeće godine.
Na drugom kraju sveta, posle poraza na referendumu i najavljene Rencijeve ostavke, tokijske berze otvorene su sa akcijama u padu.
Italijanski mediji su na prvim stranama jednoglasno istakli kako niko nije očekivao tako nadmoćnu pobedu opcije "ne" na referendumu.
Korijere dela sera piše da je pobedio talas opcije "ne", Republika navodi da se radi o trijumfu opcije protiv, dok Fato kvotidijano ističe kako je "Ustav pobedio Rencija 59 prema 41".
Tri scenarija za Italiju posle referenduma
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Dec.2016
Najavljena ostavka italijanskog premijera Matea Rencija posle neuspelog referenduma o ustavnoj reformi označava početak perioda nestabilnosti u italijanskoj politici, a na potezu je predsednik Italije Serđo Matarela...Prema agenciji Frans pres postoje tri moguća scenarija za dalji razvoj situacije...Prema...
