Izvor: Vostok.rs, 31.Maj.2017, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri mita o Sibiru: zima, medvedi i opasnost
Ana Gruzdjeva je autor brojnih tekstova o putovanjima na sajtu „Ruske reči“ i poreklom je iz Sibira. Odbarala je tri najčešća stereotipa o Sibiru i sagledala ih iz ugla osobe koja pri pomenu reči „Sibir“ odmah pomisli na zimu, medvede i logore GULAG-a.
Sibir zauzima gotovo 10% svetskog kopna i proteže se od mongolske granice na jugu do hladnih obala Severnog ledenog okeana na severu. To je zemlja osuđenika i heroja, nalazišta gasa, naftnih bušotina, kao i rudnika uglja i zlata. Pored toga, to je i teritorija sa najvećim šumskim masivima na svetu. U Sibir dolaze oni koji traže odmor u avanturističkom duhu, ljudi koji žele da istraže nepoznato, kao i zavisnici od adrenalina koji uzbuđenja nalaze na visokim planinama i u zaboravljenim selima duž Transsibirske pruge.
1. Večita zima
Fotografija: TASS/Denis Koževnikov
„Sibir je veoma hladan“. Ovo je najčešći stereotip o Sibiru i jednako je raširen u ostalom delu Rusije, kao i u inostranstvu. Nema svrhe raspravljati da li je to tačno, budući da već u oktobru iz ormara vadim zimske čizme, toplu kapu i rukavice. Ali, sibirska zima ne traje večno. Poljski fotograf Rafal Milač dolazio je u Sibir nekoliko puta dok je radio na svom projektu „7 soba“, a jednom prilikom mi je rekao: „Kada sam prvi put došao bilo je leto. U Novosibirsk sam poneo zimske cipele, a temperatura je bila 40°S. Mislio sam da će u Sibiru biti hladno, ali sam morao da odem do prodavnice i kupim letnju garderobu.“
Mora se uzeti u obzir činjenica da Sibir zauzima ogroman deo Evroazije. Ukoliko u junu dođete u najseverniji deo Krasnojarskog kraja, na primer u mesto Dikson, videćete gomile snega, ledeno Karsko more i ljude koji nose tople jakne, jer je to Arktik. Ali, ako takođe u junu posetite Krasnojarsk koji se nalazi mnogo južnije, srešćete studente koji se sunčaju na obalama Jeniseja, porodice sa decom kako na ostrvu Tatišev, glavnom gradskom centru za rekreaciju, voze bicikl ili rolere. Ako ne pokrijete ramena, dobićete opekotine od sunca. Ako, pak, u junu odete na Altaj, biće vam hladno kao i uvek u proleće, jer ste okruženi planinama.
Mnogi ljudi rođeni u Sibiru vole duge zime, bez obzira na temperature od -20 do -30°S, jer mogu da se skijaju, klizaju i voze snoubord. Prošle godine učesnici projekta „Ja sam iz Sibira“ organizovali su kampanju pod nazivom „Bele sibirske plaže“, sa ciljem da pokažu kako su zimske zabave u Sibiru lepše i interesantnije od letnjih.
2. Medvedi
Fotografija: Shutterstock/Legion-Media
„Medvedi šetaju ulicama“. To je sledeći popularan mit o Sibiru. Naravno, tamo postoje ogromna nenaseljena prostranstva tajge gde žive mrki medvedi, pa ne možemo poricati da nam ovi krivonogi mesožderi nisu susedi. Ipak, to se razlikuje od regiona do regiona.
Tako, ako se uputite na planinarenje po Zapadnom Sajanu, ili krenete u obilazak malih sela okruženih tajgom u regionu Tofalarija u Irkutskoj oblasti, ili dođete do Čarske pustinje, velika je verovatnoća da ćete naići na medvede. Međutim, u velikim gradovima poput Krasnojarska ili Novosibirska ovo je gotovo nemoguće. S druge strane, tačno je da se ponekad ove životinje pojave u predgrađima. Najčešće su prinuđeni da se približe naseljima zbog šumskih požara ili ako u njihovom staništu nema dovoljno koštunjavog ili bobičastog voća kojim se hrane. Medvedi inače izbegavaju ljude, a ni čovek nema želju da dolazi u kontakt sa njima.
Medved se smatra jednim od simbola Sibira, ali reč je pre svega o dugogodišnjoj težnji da se razvije lokalni turistički brend. Ukoliko posetite južni deo Altaja, prvo ćete ugledati lešinare kako krstare nebom. U stepama Daurije na jugu Zabajkalskog kraja najpoznatije životinje su manul (Palasova mačka), srna i mongolska gazela (dzeren). Za brojne starosedelačke narode na severu najvažnija životinja je irvas.
3. Opasna teritorija
Fotografija: Alamy/Legion-Media
Ponekad od stranaca čujem da su ih rođaci odvraćali od putovanja jer je „Sibir opasan“. Pretpostavljam da je razlog tome što se u sovjetsko doba iza Uralskih planina nalazio veliki broj logora GULAG-a. Danas SSSR-a više nema, logori su odavno napušteni i zaboravljeni, a u Sibiru rado dočekuju turiste iz celog sveta. Prema tome, potpuno je pogrešno smatrati da je ovo opasnije mesto od bilo kog drugog u svetu.
U našim krajevima, baš kao u Evropi, SAD ili Australiji, možete da naiđete i na toplu dobrodošlicu, ali i na neprijatnosti. Jednog dana srešćete otvorene i ljubazne ljude, a već sutradan nekog neuljudnog ili čak pijanog neznanca. Ali, to se može desiti bilo gde. Blogerka Pegi Lohse je na sever Rusije stigla iz Nemačke i svoje iskustvo opisala sledećim rečima: „Sibir nije nimalo opasniji od drugih krajeva sveta. U početku se čini da su njegovi žitelji pomalo grubi, ali su uglavnom izuzetno dobri. Jednom sam putovala od Tomska do Krasnojarska preko Kemerova i trebalo je da presednem iz voza „Jurga-1“ u voz „Jurga-2“. Mislila sam da neće biti problema, jer se radi o malom mestu. Međutim, izgubila sam se. Došla sam do kraja grada noseći veliki ranac na leđima i nisam znala kako da stignem gde sam naumila. Bila je jesen i duvao je vetar. Stajala sam na ulici i drhtala od hladnoće. Ali, naišli su neki ljudi koji su pratili drugog putnika do stanice i pitali me da li mi treba pomoć. Na kraju su me odveli do mesta polaska voza i čak su me poveli i u obilazak grada.“ Zato odbacite uvrežena mišljenja i spremite se za nova iskustva i putovanje do Sibira.
Ana Gruzdeva,
Ruska reč
