Izvor: B92, 05.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri minuta ćutanja za žrtve cunamija
Brisel, Ženeva, Hag... -- Širom Evrope u sredu u podne trominutnim ćutanjem odata je pošta za više od 145.000 poginulih u naletu cunamija.
U prestonicama Evropske unije na državnim institucijama i ambasadama zastave su spuštene na pola koplja, a većina evropskih TV i radio kanala prekinula je redovan program, emitujući ozbiljnu muziku. U znak sećanja na nastradale, na ulicama, trgovima, berzama, železničkim stanicama i u kancelarijama evropskih gradova zavladala je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trominutna tišina.
Na stotine zaposlenih u sedištu EU u Briselu izašlo je pred zgradu i u tišini ispred zastava na pola koplja odalo poštu stradalima.U Srbiji i Crnoj Gori nije zabeležen nijedan gest kojim bi bila odata pošta stradalima u cunamiju koji je 26. decembra prošle godine pogodio nekoliko zemalja južne Azije, u jednoj od najvećih prirodnih katastrofa u novijoj istoriji.
U SCG uobičajeno
U Srbiji i Crnoj Gori nije zabeležen skoro nijedan gest kojim bi cela država odala poštu stradalima u cunamiju koji je 26. decembra prošle godine pogodio nekoliko zemalja južne Azije, u jednoj od najvećih prirodnih katastrofa u novijoj istoriji.
Ko želi da izrazi saučešće žrtvama Cunamija, može se upisati u Knjigu žalosti, koju je otvorila ambasada Indonezije, zemlje koja je najteže pogođena tom prirodnom katastrofom. Na indonežanskom ostrvu Sumata, stradalo je više od devedeset četiri hiljade ljudi, a pedeset hiljada porodica ostalo je bez svojih domova. Predsednik Tadić i premijer Koštunica među prvima su se upisali u Knjigu žalosti i najavili pomoć Srbije ugroženom regionu.
Predsednik Srbije Boris Tadić, smatra da je Srbija trebalo da danas u podne, zajedno sa ostalim evropskim zemljama oda počast žrtvama Cunamija sa tri minuta ćutanja: "Mislim da je to jedna greška i da bi to moralo biti ispravljena narednih dana. Trebalo se pridružiti evropskim zemljama u jednom ovakvom trenutku, ali nikada nije kasno za izražavanje saučešća. Toliko."
Vlada Srbije donela je krajem prošle nedelje odluku da u zemlje stradale u cunamiju i zemljotresu, koji je prethodio smrtonosnom talasu, uputi pomoć u vidu četrdeset tona hrane i lekova. Premijer Koštunica najavljuje i dodatnu pomoć ukoliko, kako kaže, to bude potrebno. "Tek kada ta pomoć bude kompletna, moći će se reći da li je ona dovoljna ili ne. Igrati se sa ljudskom nevoljom i govoriti da pomoć nije dovoljna u trenutku kada je ona tek počela da se upućuje ne samo iz ove već i iz drugih zemalja je nešto što u ovom trenutku ne priliči", rekao je Koštunica.
Ambasador Indonezije Lađuris, kaže da je njegovoj zemlji u ovom trenutku svaka pomoć više nego dobrodošla. On je zahvalan što je i Srbija odlučila da uputi pomoć u Jugo-istočnu Aziju: "Ta tragedija je bila nepredvidljiva. Svi ljudi iz moje zemlje imaće zauvek u svojim mislima ovu tragediju. Ja sam veoma tužan, a nesreća nije zadesila samo nas, već i Sri Lanku, Indiju i druge zemlje."
I ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković se upisao u Knjigu žalosti. "Ova tragedija je svetska tragedija i solidarnost mora biti svetska, takođe. Narod Srbije i Crne Gore je potresen zbog smrti hiljada ljudi i učestvuje u bolu porodica poginulih", napisao je Drašković.
Kritike što u Srbiji nije bilo organizovanog odavanja pošte stradalima
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo protestovala je što u Srbiji nije organizovana nijedna akcija pomoći žrtvama cunamija i predložila otvaranje punktova i žiro-računa za pomoć žrtvama. "Za razliku od celog sveta, u kojem je stradanje oko 150.000 ljudi udarna vest u svim medijima, u Srbiji je to sporedna stvar. Bojim se da će sve to proći neopaženo u našem narcisoidno- samozaljubljenom egocentrizmu i da ćemo tu svetsku katastrofu potpuno marginalizovati, opsednuti sobom i ugroženi od svih", rekla je Biljana Kovačević Vučo. "Pošto je mali broj naših državljana nestao, ovde je katastrofa u Aziji sporedna vest. Cunami je pokazao koliko političari nemaju dodira s realnošću i koliko su slični Slobodanu Miloševiću", rekla je Biljana Kovačević Vučo.
Zbog neodavanja počasti žrtvama cunamija, protestovalo je i Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Podsećajući na to da je u mnogim zemljama, život stao na tri minuta, NDNV navodi da se u Srbiji, uz časne izuzetke, to nije desilo. "Na žalost, to se moglo i očekivati, a reč je o još jednom dokazu da u medijima u Srbiji vlada neverovatna količina ravnodušnosti i autizma za sve što se ne dešava u okviru granica skučene državice", navodi se u saopštenju NDNV.
Jedinu incijativu za pomoć žrtvama cunamija u Srbiji, pokrenule su nevladine organizacije. Naime, šest nevladinih organizacija u Srbiji pozvalo je Savet ministara SCG, Vladu Srbije i druge državne institucije da u ime građana Srbije, iskažu solidarnost sa ugroženima u južnoj Aziji. Član jedne od njih, Beogradskog Centra za ljudska prava Marko Milovanović, kaže za B92 da incijativa za pomoć treba da potekne od državnih institucija, ali i od medija: "To ne treba da rade samo državni organi, već i mediji, kao i ostale državne i poludržavne institucije poput Telekoma ili nekih drugih preduzeća. Jednostavno, treba pokrenuti kampanju, a Vlada se ovde bavi drugim stvarima. Cunami im je na poslendjem mestu."
Milovanović smatra da odgovornosti ima i na drugoj strani: "Osnovni problem ovde je što građani ne osećaju potrebu da pomognu ljudima u nevolji. Znači, problem je što tu potrebu ne osećaju ljudi, prosečni građani, ne osečaju potrebu da urade nešto za tih 150.000 poginulih i za članove njihovih porodica, već jedu prasetinu za Božić."
Podsetimo, B92 je još prvog januara pokušao da sazna zašto u Beogradu doček Nove godine ni na koji način nije bio povezan sa tragedijom u jugoistočnoj Aziji. Tada smo u gradskoj upravi dobili odgovor da smo nihilisti zbog takvog pitanja, ali i poređenje da niko u svetu nije palio sveće kada je SRJ bila bombardovana 1999. U gradskoj upravi nam nisu objasnili šta povezuje jednu prirodnu katastrofu i jednu vojnu intervenciju.
I Vlada Kosova odlučila je u sredu da uputi pomoć ugorženom stanovništvu južne i jugoistočne Azije u vrednosti od 300.000 evra. Kako se navodi u saopštenju, Vlada i građani Kosova izrazili su žaljenje zbog smrti više od 150.000 ljudi nastradalih u cunamiju koji je 26. decembra zahvatio obale južne i jugoistočne Azije. Pomoć će izdvojiti i članovi Islamske zajednice Kosova, i to 10 odsto od januarske zarade.
Međutim, Savet ministara državne zajednice izdao je saopštenje tek popodne, u kom se navodi da će se pošta nastradalima od cunamija, u Srbiji i Crnoj Gori odati u nedelju 09. januara 2005. godine u 12 časova, trominutnim ćutanjem.
UN zabrinute zbog trgovine decom
Ujedinjene nacije su zabrinute da bi deca koja su posle cunamija ostala bez roditelja ili su razdvojena od njih mogla postati žrtve trgovine ljudima. U Ujedinjneim nacijama da postoje izveštaji o tome kako neke osobe, koje se lažno predstavljaju kao staratelji, šalju decu iz Indonezije u Maleziju, gde ih prodaju.
Jedan zvaničnici UNICEF-a iz Kuala Lumpura primio je SMS u kojem se nudi dete na usvajanje. "Na usvajanje 300 siročadi od tri do 10 godina iz Ačea. Svi papiri sređeni. Bez naknade. Molimo da navedete starost i pol deteta koje biste želeli", glasila je poruka."Nalet cunamija će ostati upamćen zbog uništenih domova, poginulih i jedne uklete generacije, a kada mislimo na decu, mi mislimo naročito na to kakve traume ih čekaju narednih godina", izjavila je portparol UNICEF-a u Ženevi Vivina Belmonte. "Mnoga deca su bila u šoku pošto su izgubila roditelje ili braću i potrebna im je pomoć psihologa. Mi verovatno potcenjujemo uticaj na decu. Mnogi ljudi već govore o cunami-generaciji", rekla je ona.
Portparol UNICEF-a u Ženevi Vivina Belmonte kaže da će nalet cunamija ostati upamćen zbog uništenih domova, poginulih i jedne uklete generacije. "Kada mislimo na decu, mislimo naročito na to kakve traume ih čekaju narednih godina. Mnoga deca su bila u šoku pošto su izgubila roditelje ili braću i potrebna im je pomoć psihologa. Mi verovatno potcenjujemo uticaj na decu, ali mnogi već govore o cunami-generaciji", rekla je ona.
Avion udario u stado krava
Avion koji je prenosio humanitranu pomoć udario je u stado krava na glavnom aerodromu na ostrvu Sumatra, u Indoneziji. Aerodrom je zatvoren pošto je "boing 737" udario u stado po sletanju. Udes je dodatno otežao napore u dopremanju humanitarne pomoći.
