Izvor: Blic, Beta, 31.Jul.2009, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tradicionalnim medijima se loše piše
Za tradicionalne medije, poput novina, budućnost je neizvesna. Ako je suditi po jednom neformalnom istraživanju o medijskim potrebama i ukusima današnjih tinejdžera, budućnost medija koje poznajemo uopšte nije svetla.
Vodeći ljudi vrlo uspešne i po mnogo čemu staromodne investicione banke Morgan Stenli su, želeći da se bolje upoznaju sa načinom razmišljanja nove generacije, jednom 15-godišnjem učeniku na praksi dali zadatak da napiše izveštaj o tome kako tinejdžeri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << doživljavaju medije.
Sudeći prema izveštaju, medijima se crno piše, i ništa drugo im ne preostaje nego da se nadaju da će tinejdžeri sa godinama promeniti navike.
Izveštaj 15-godišnjeg učenika je vrlo jasan: novine su - dosadne.
Većini tinejdžera ne pada na pamet da čita strane pisanog teksta, a ako već čitaju vesti, čitaju ih na internetu i nemaju nameru da za to plate.
Što se tiče elektronskih medija, mladima smeta previše reklama. Na televiziji prednost daju snimljenim programima koje mogu da gledaju kada to njima odgovara, a sve više izbegavaju i radio i okreću se internet sajtovima koji puštaju muziku bez reklamnih poruka.
Tinejdžere ne zanima čak ni "tviter", o kome se u poslednje vreme, barem na Zapadu mnogo priča, a većina ih veruje da je ova besplatna društvena mreža jednostavno besmislena.
Ovi zaključci uopšte ne iznenađuju profesorku žurnalistike Kejt Kroford, iz Centra za istraživanje medija na Univerzitetu Novi Južni Vels u Australiji.
"Sve što je napisano u ovom izveštaju podupiru i rezultati velikog broja naučnih istraživanja sprovedenih proteklih nekoliko godina. Tinejdžeri nisu zainteresovani za vesti i ne žele da ih plaćaju. Ne zanima ih 'tviter', mada mnogi koriste društvene mreže 'fejsbuk' i 'majspejs'", kaže ona.
Izveštaj takođe pokazuje se ono za šta medijske kuće misle da zanima mlade i ono što mlade zaista zanima, veoma razlikuje i to se naročito primećuje na reklamama, kaže američki pisac niza knjiga o internetu i savremenim tehnologijama Nikolas Kar.
"Jedna od stvari koje nam govori ovaj izveštaj je to da tinejdžeri i deca bez problema ignorišu reklame, naročito reklame zasnovane na tekstu, koje zapravo dominiraju internetom", kaže Kar.
Nikolasa Kara naročito brine to što mladi ljudi danas prosto očekuju da na internetu i vesti i muzika budu besplatni i smatra da bi to trebalo da bude glavni razlog za zabrinutost medijskih kuća.
Profesorka Kejt Kroford, u razgovoru za BBC, kaže da budućnost medija nije baš tako crna:
"Istraživanja pokazuju da se potrebe ljudi menjaju s godinama, a interesovanje za vesti raste. Do tada, tinejdžeri vesti saznaju tako što na primer uđu u sobu i čuju roditelje kako pričaju o nečemu što su čuli u informativnim emisijama, ili tako sto saznaju u školi", navodi Kroford.
Ona dodaje da iako mladi često ne čitaju novine, oni kako odrastaju, počinju više da se interesuju za vesti. "Ali, velike su šanse da će informacije prikupljati ne iz štampe, nego na internetu", kaže profesorka Kroford.
