Izvor: Politika, 07.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tihi sukob Rusije i SAD zbog Kosova
Nikolas Berns odbacio zahteve Moskve da se pregovori ne oročavaju i da rešenje za Kosovo bude univerzalno Stavovi Rusije i Sjedinjenih Država o pregovorima o statusu Kosova i Metohije sve više se razlikuju. Te dve ključne članice Kontakt grupe, neformalne organizacije šest država uključenih u rešavanje balkanskih kriza, ovih dana i javno i iza zatvorenih vrata iznose niz zamerki jedna drugoj, a ta razmena vatre dostigla je vrhunac juče, kada su objavljeni komentari američkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državnog podsekretara Nikolasa Bernsa. On je u intervjuu za Bi-Bi-Si izjavio da rešenje za Kosovo ne može biti primenjeno na slične situacije u drugim delovima sveta, pre svega na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, usprotivivši se time zahtevu ruskog predsednika Vladimira Putina da svako rešenje statusa za južnu srpsku pokrajinu treba da bude univerzalno, odnosno primenjivo na nerešene teritorijalne sukobe u susedstvu Rusije. "Uopšte se ne slažemo sa idejom da rešenje kosovskog problema postavi presedan ili stvori šablon za teške probleme na drugim mestima. Kosovo je jedinstven slučaj. Tamo je vođen veliki međunarodni rat i tu su se desili neki od najgorih ratnih zločina u Evropi", rekao je Berns.
Taj visoki američki diplomata posebno je govorio o Gruziji, odnosno o dvema oblastima – Abhaziji i Južnoj Osetiji – koje žele da se otcepe i eventualno pripoje Rusiji. "Mi znamo da su Južna Osetija i Abhazija sada deo Gruzije i da će to biti onoliko daleko u budućnosti koliko mi vidimo. Ali, znamo i da o suverenitetu Kosova treba da odlučimo i da se složimo svi mi u međunarodnoj zajednici. Tako da su te dve situacije sasvim suprotne i mi se uopšte ne slažemo sa idejom da je jedna na neki način presedan za drugu", izjavio je Berns.
Podsetimo, Rusija je na poslednjem sastanku Kontakt grupe, 30. juna u Briselu, iznela seriju kritika na račun vođenja pregovora. Kako je "Politika" pisala, te kritike odnose se na specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, kome Rusi zameraju da odbija "racionalne predloge srpske strane u procesu decentralizacije" i traže da mu mandat ne bude produžen, pošto istekne krajem decembra. Zvanična Moskva saopštila je partnerima u Kontakt grupi (SAD, Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija) i da se protivi svakom nametnutom rešenju. Uz to, Rusija se posebno protivi nameri da se pregovori okončaju do kraja godine.
Američki državni podsekretar je u intervjuu za Bi-Bi-Si govorio i o toj temi. Na pitanje novinara da objasni zašto je rekao da je 2006. "ključni trenutak za Kosovo, ali da ništa nije garantovano" i zašto onda očekuje da se pregovori završe do kraja godine, Berns je odgovorio: "Mislim da se svi slažemo da 2006. mora da bude godina odluke za Kosovo, godina u kojoj će biti odlučena budućnost Kosova. Prisetimo se šta se dogodilo. Divljački rat 1999. Milion ljudi koje je Milošević pokušao da etnički očisti. NATO ga je sprečio da to uradi. Sada, sedam godina kasnije, tim ljudima nije rečeno kakva će im biti budućnost. Nije im dopušteno da o tome sami odluče", objasnio je Berns zašto američka diplomatija insistira da baš ove godine bude odlučeno kakav će status imati Kosovo. I pored ruskog protivljenja rokovima, on misli da se svi u međunarodnoj zajednici slažu da razgovori treba da budu završeni do kraja godine. "Obe strane, i Albanci i Srbi, moraće da se nađu na sredini i da postignu pravedno rešenje koje će biti dobro za ogromnu većinu ljudi koji tamo žele da mirno žive", rekao je Berns, praktično ponavljajući jedan od ranijih zaključaka Kontakt grupe, s početka ove godine, u kojem je navedeno da rešenje mora da bude prihvatljivo za većinu na Kosovu.
V. Radomirović
[objavljeno: 07.07.2006.]
.jpg)
