Izvor: Vostok.rs, 28.Nov.2016, 11:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne i legende ostrva divljih konja
Usred velikog jezera nalazi se ostrvo. Njegove stepe su posute tragovima kopita kao nekakvim ukrasima. Divlji konji su jedini žitelji ovog ostrva i jedini njegovi gospodari. Kada oni galopiraju prema pojilištu, diže se prašina i zemlja se trese kao u ruskim narodnim bajkama. Ti mustanzi godinama žive na ostrvu, a ljudi poštuju njihovu nezavisnost.
Ostrvo usred slanog jezera
U stepama i pustinjama ruske republike Kalmikije nalazi se slano jezero Manič Gudilo. Ono delimično zalazi i na teritoriju Stavropoljskog kraja i Rostovske oblasti. Smešteno je u centru udoline kroz koju prolazi granica između Evrope i Azije, na spoju dveju kultura.
Meštani doživljavaju Manič Gudilo kao kalmičku varijantu Mrtvog mora. Noću se sa jezera čuje otegnuti potmuli zvuk. Turisti dolaze ovamo da čuju te tajanstvene zvuke, da saznaju nešto o istoriji ovoga kraja i da uživaju u lepim pejzažima. Najvažniji turistički magnet ovde je Vodno ostrvo – stanište divljih konja.
Ilustracija: Oljesja Nikolajeva
Otkud konji na ostrvu? Do sredine prošlog veka na ostrvu je postojala farma koja je radila sa gubitkom i zato je zatvorena. Međutim, nekoliko konja je pobeglo u stepu i ostalo tamo. Od njih je nastalo sadašnje krdo. Po drugoj verziji, na Vodno ostrvo su konji dovezeni za potrebe snimanja sovjetskog vesterna „Sedmi metak“, ali su se uplašili pucnjeva, pobegli i sakrili se na velikom ostrvu.
Najfantastičnija je legenda koja kaže da je tatarski Batu-kan u pohodu na Staru Rusiju sakrio na ovom ostrvu blago i ostavio svoje najbolje konje da ga čuvaju.
Možete verovati u bilo koju od ovih verzija ili pitati lokalnog šumara, koji će vas pratiti na ostrvu kada krenete u posetu divljim konjima.
Ilustracija: Oljesja Nikolajeva
Konjska zajednica
Našavši se na slobodi, konji su se vrlo brzo vratili načinu života svojih predaka još iz doba pre nego što su pripitomljeni. Veliko krdo se podelilo na nekoliko „harema“. Manji haremi liče na prave porodice. U njima su kobila i ždrebe, i mužjak koji ih čuva. U većim grupama se taj konj može uporediti sa sultanom koji otima konkubine od svojih suparnika.
Postoje i „klubovi samaca“. U njih su „upisani“ mladi mužjaci koji još nemaju dovoljno snage i iskustva da formiraju sopstvenu porodicu. I pored suparničkih odnosa među ždrebcima, u celini gledano, atmosfera u krdu je miroljubiva. Konji se kreću zajedno i organizovano odlaze na pojilo.
Ilustracija: Oljesja Nikolajeva
Ljubomorni mustanzi Od svoje pitome sabraće mustanzi Vodnog ostrva se razlikuju po kosmatim grivama, snazi i agresivnosti. Na mnogim ždrebcima se primećuju rane i počupana dlaka. To su posledice žestokih borbi za ženku.
Ožiljci „krase“ uglavnom njuške mužjaka, jer se oni u tuči podižu na zadnje noge, ujedaju i udaraju jedan drugoga prednjim nogama. Kobile imaju ožiljke na sapima. Čim se kobila suviše udalji od „harema“, „suprug“ je sustiže i „vaspitnim“ ujedima je vraća nazad.
Ilustracija: Oljesja Nikolajeva
Divlji i slobodni Veći deo dana konji mirno pasu. Međutim, kada oni u riđim, vranim i crvenkastosmeđim talasima jure poljem na zalasku sunca, i kada topot njihovih kopita odjekuje na sve strane, stiče se utisak da je to svet do koga još nije dospela civilizacija. Mnoge generacije divljih mustanga na ovom ostrvu ne znaju da postoji sedlo, ili uzde i mamuze. I ne znaju, naravno, za bič. Znaju samo za slatkiše koje ponekad donose turisti.
Ovi konji se ne sreću često sa ljudima i nisu prema njima agesivni. Štaviše, može se reći da su im naklonjeni. Pojedini među njima sa zadovoljstvom uzimaju poslasticu iz ruke i dozvoljavaju turistima da ih pomaze po glavi. Samo vođe krda gledaju turiste popreko i podozrivo, i preteći biju kopitom o zemlju.
Ilustracija: Valerij Maticin/ TASS
Problemi opstanka Krdo divljih mustanga je zanimljivo još i zbog toga što populacija konja u njemu opstaje praktično bez čovekove pomoći. Tokom leta konji pasu na pašnjacima, a zimi samostalno nalaze hranu pod snegom. Pa ipak, ljudi su ti koji su rešili pitanje pitke vode na ostrvu. Naime, krdo je pod zaštitom Uneska, tako da su konjima napravljena pojila sa dovodom vode.
Ilustracija: Oljesja Nikolajeva
Druge destinacije eko-turizma Jezero Manič Gudilo i okolna teritorija pripadaju Rostovskom nacionalnom parku. Nedaleko od Vodnog ostrva nalazi se Ptičje ostrvce. Svake godine se tu okupljaju jata retkih vrsta ptica: mala bela čaplja, crvenokljuni labud, sinji galeb, kudravi pelikan i druge.
Ilustracija: Valerij Maticin/ TASS
Na Ostrvo lala organizuju se ekskurzije od maja do juna. U to vreme se može videti kako se otvaraju cvetni pupoljci.
Anastasija Krutikova, Ruska reč
.jpg)
