Izvor: Politika, 12.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok 004: Šešelj političar, Arkan ratnik
Lider radikala imao, tokom suđenja, probleme s mikrofonom
Haško tužilaštvo juče je završilo sa glavnim ispitivanjem svedoka tužilaštva VS 004 poreklom iz Pakraca. Svedok, nekadašnji funkcioner Srpske demokratske stranke, koji je tokom rata u Hrvatskoj bio član vlade takozvane SAO zapadne Slavonije juče je tvrdio da je 1991. godine kada je Vojislav Šešelj došao u zapadnu Slavoniju da obiđe dobrovoljce Srpske radikalne stranke na Zvečevu bio u grupi koja je sa Šešeljem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << išla na večeru, kao i da je na tu večeru optuženi došao obučen u maskirnu uniformu i da je kod sebe imao pištolj, za razliku od njega koji nikada sa sobom nije nosio oružje i uvek bio u civilnom odelu
Svedok 004 je, između ostalog, tvrdio da su šešeljevci u zapadnu Slavoniju dolazili sa kamionima punim vrećama za leševe,
na šta je Šešelj rekao da su to mogle da budu samo kese za poginule Srbe.
Na pitanje tužioca kakav je bio odnos između Šešelja i Željka Ražnatovića Arkana, svedok je rekao da je, koliko se on seća,
među njima postojao jedan oblik rivalstva – ko je čestitiji i pošteniji Srbin, ili veći patriota.
„Da li su se oni hvalisali u vezi sa svojim delima i delima svog ljudstva na ratnom polju”, upitao je tužilac Urlih Musemajer.
Svedok je odgovorio da misli da su jedan u odnosu na drugog tvrdili da su čestitiji, hrabriji, pošteniji i korektniji borci od onog drugog.
A onda se umešao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti:
„Gospodine svedoče, što se tiče odnosa između Šešelja i Arkana, vi ste rekli da je delovalo da su ova dva lica u međusobnom sukobu. Svaki je tvrdio da je veći patriota nego ovaj drugi, međutim, mene zanima sledeće. Ja bih želeo da znam da li je između njih dvojice, sa vaše tačke gledišta, postojao neki sporazum ili su se njihova stanovišta razmimoilazila?”
„Teško mi je, časni sude, da ulazim u to pitanje. Moje mišljenje je da se oni nisu u potpunosti slagali. Da nije bilo sporazuma između njih. Da su to bila dva različita pristupa, pošto je gospodin Šešelj bio, pre svega, od početka rata i političar, a posle se uključio u „odbranu srpskih interesa”, kako je on sam govorio. A od prvog dana gospodin Arkan je bio ratnik”, odgovorio je svedok.
Pred kraj jučerašnjeg zasedanja Vojislav Šešelj je iskoristio 50 minuta, od četiri sata koliko je dobio da unakrsno ispita ovog svedoka. Početak Šešeljevog ispitivanja ovako je izgledao.
Šešelj: Gospodine VS 004, vi ste govorili o dolasku dobrovoljaca SRS-a u zapadnu Slavoniju i o mojoj poseti zapadnoj Slavoniji. Koliko smo se puta vi i ja u životu sreli?
Svedok: Pa, ja mislim, zvanično dva puta.
(Gospodin Šešelj nije uključio mikrofon.)
Šešelj: Rekli ste da smo se sreli zvanično dva puta. Kada je to bilo?
Svedok: To je bilo 1991. i 1992.
(Gospodin Šešelj nije uključio mikrofon).
Šešelj: Pa ja neprekidno uključujem, ne znam šta je sa mikrofonom,
1991, po mom sećanju, sreli smo se dva puta na mitingu u Banjaluci. A drugi put je bilo u zapadnoj Slavoniji, je l’ bilo tako?
Svedok: Da.
(Niste uključili mikrofon).
Šešelj: Moram svaki put da uključim mikrofon. Vi ste bili na tom mitingu u Banjaluci, je l’ tako?
Svedok: Da.
Šešelj: A gde smo se sreli 1992. godine?
Svedok: 1992. godine mislim da smo se sreli u Skupštini Jugoslavije, kad je bila konvencija.
Šešelj: To je bila konvencija o trećoj Jugoslaviji?
Svedok: Da.
Šešelj: Ali, da li smo tada razgovarali?
Svedok: Mislim da ne.
Šešelj: Samo smo se videli, razgovor je bio prilikom moje posete zapadnoj Slavoniji, na večeri koju mi je tamo rukovodstvo priredilo, je l’ tako?
Svedok: Da
Šešelj: Da li se sećate o čemu smo razgovarali na toj večeri?
Svedok: Pa kao što sam rekao, bila su opšta pitanja.
Šešelj: Je li bio pukovnik Trbojević, komandant Teritorijalne odbrane, na toj večeri?
Svedok: Je.
Šešelj: Da li je pukovnik Trbojević hvalio dobrovoljce SRS-a rečima da su veoma hrabri i disciplinovani?
Svedok: Verujte, ne sećam se toga.
Šešelj: Da li je bilo reči o dobrovoljcima SRS-a?
Svedok: Je, pominjani su.
Šešelj: Da li je neko od prisutnih funkcionera zapadne Slavonije, a tu je bilo kompletno rukovodstvo, predsednik vlade, predsednik skupštine, ministar inostranih poslova, svi glavni funkcioneri su bili prisutni?
Svedok: Uglavnom su bili prisutni.
Šešelj: Da li je iko imao prigovor na ponašanje dobrovoljaca SRS-a?
Svedok: Na tom sastanku o tome nije govoreno uopšte.
Šešelj: Da li ste mene čuli prilikom boravka u zapadnoj Slavoniji da sam se zalagao za vršenje krivičnih dela.
Svedok: Ne sećam da ste to govorili.
Šešelj: Da li vam je neko rekao da sam se zalagao za ubijanje civila, ubijanje ratnih zarobljenika, progon civila, silovanja, pljačke i tako dalje.
Svedok: Ne, nikad mi to niko nije rekao za vas.
Šešelj: Gospodine predsedavajući, ovde su mi uveli novu gimnastiku. Svaki put kad želim da govorim moram da pritisnem ovo dugme, pa ponekad zaboravim. Do sad to nije bila praksa. Do sada je bilo dovoljno da jednom uključim mikrofon, pa da imate to u vidu.
Predsedavajući sudija Antoneti: Samo trenutak. Gospodine Šešelj, kada ja govorim, moram da pritisnem dugme. Dakle, svi smo prinuđeni da pritisnemo dugme na mikrofonu kad želimo da uzmemo reč. Ali, sekretar mi skreće pažnju da ovde imamo svedoka sa zaštitnom merom izobličenja tona i zbog toga uključen mikrofon može da izazove poteškoće. Eto, tako stoje stvari.
Šešelj: Razumeo sam to, pa ću se shodno tome i postaviti"
LJ. Milisavljević
[objavljeno: 13/02/2008]
