Izvor: Blic, 30.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više genetski izmenjene hrane u Evropi
Površine pod genetski modifikovanim (GM) kulturama u Evropi za 77 odsto su veće nego prošle godine, pokazalo je istraživanje koje je juče objavio Bi-Bi-Si.
Jedina genetski izmenjena kultura koja se seje na velikim površinama u Evropi za sada je kukuruz otporan na kukuruzni plamenac, štetočinu koja napada stabljiku. Ta sorta kukuruza, koja se gaji u Španiji proteklih 10 godina, danas je veoma popularna i u Francuskoj, gde je zasađena na trostruko većoj površini >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nego prošle godine. Situacija je slična i u Nemačkoj.
Iako hiljadu kvadratnih kilometara useva u Evropi ne može da se poredi sa milion kvadratnih kilometara pod genetski modifikovanim usevima širom sveta, u EU besni pravi rat između proizvođača ovih sorti i nekoliko evropskih zemalja (Italija, Poljska, Mađarska, Austrija, Grčka, Kipar i Luksemburg) koje se oštro protive genetski modifikovanim kulturama. Predstavnici tih zemalja upozoravaju na to da uticaj GM hrane na ljudsko zdravlje još nije dovoljno ispitan, a sumnje su brojne - od toga da genetski modifikovana hrana utiče na otpornost ljudskog organizma na antibiotike, do spekulacija da meso stoke koja se hranila takvom hranom može na duge staze da izazove čak i rak organa za varenje kod čoveka.
Pod genetski modifikovanom hranom smatraju se proizvodi čiji je genetski materijal izmenjen da bi stekli „korisne osobine", kao što je otpornost na herbicide.
EU je 2004. ukinula šestogodišnji moratorijum na nove genetski izmenjene proizvode, ali je pooštrila propise vezane za nalepnice na tim proizvodima i formirala agenciju koja kontroliše taj proces. EU je od tada odobrila uvoz nekih GM proizvoda, ali nije zvanično odobrila nijedan zahtev da se oni gaje u Evropi.
Evropska komisija je nedavno odobrila uvoz GM žitarica koje proizvode kompanije „Monsanto", „Dau Kemikal" i „Dipon", kao i uvoz šećerne repe „Monsanta". Komisija je izdala desetogodišnju dozvolu da se u ishrani i proizvodnji stočne hrane koriste dve sorte genetski modifikovanog kukuruza („Dau" i „Dipon"), kao i šećerna repa koju je proizveo gigant „Monsanto". Te kulture se neće gajiti u Evropi, ali će se uvoziti i koristiti u proizvodnji hrane i stočne hrane. Komisija nastoji da progura dozvolu za proizvode na tržištu biotehnoloških useva, u vrednosti od šest milijardi dolara, uprkos otporu nekoliko članica Unije. Ankete pokazuju da se takvoj hrani protivi više od polovine evropskih potrošača, koji se plaše rizika po zdravlje.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je privremeno zabranio sađenje genetski modifikovanih kultura. Međutim, predstavnici biotehnološke industrije kažu da je povećanje GM useva u samoj Evropi „samo dokaz da farmeri vole genetski modifikovane proizvode i da su oni bezbedni za životnu sredinu". Džulijan Litl, predsedavajući Poljoprivrednog biotehnološkog saveta, kaže da su sve sumnje o GM biljnim kulturama ustvari niz mitova.
„Prvi put u EU, genetski modifikovani usevi se gaje na preko 100.000 hektara, čime je srušen još jedan mit u nizu mitova o tome da GM kulture nikada neće biti prihvaćene u Evropi."
Poslednjom odlukom Evropske komisije od prošle srede, broj dozvola za uvoz GM hrane se popeo na 15 od trenutka ukidanja moratorijuma. Vlade EU nisu pridobile većinu za takve proizvode ili protiv njih, čime je Komisija stekla ovlašćenje da sama odluči.
Zdravstveni rizici
U medicinskom smislu, sumnja se u nekoliko mogućih štetnih posledica genetski modifikovane hrane:
Nastanak alergija kod ljudi - iako to nije slučaj sa tradicionalnom hranom, genetski modifikovana hrana se obavezno testira na potencijalno izazivanje alergija.
Transfer gena sa biljaka na ljude - još uvek nisu poznate posledice genetskog transfera iz izmenjene hrane u ljudski organizam ili u bakterije u sistemu za varenje. Od posebne brige je da li će geni koji nose otpornost na antibiotike iz hrane preći na ljude.
„Mešanje" biljaka - još uvek se ispituje mogućnost da geni sa genetski modifikovanih kultura preko tla pređu na tradicionalne biljne kulture. U SAD se već dogodilo da se u hrani namenjenoj za ljudsku upotrebu nađu tragovi kukuruza koji je genetski izmenjen. (Izvor: Svetska zdravstvena organizacija)
