Izvor: Blic, 11.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je spremno za novi Veliki prasak
Tačno u 10.36 po centralnoevropskom vremenu u kontrolnoj sobi laboratorije Evropskog instituta za nuklearna istraživanja (CERN) kod Ženeve juče su odjeknuli povici oduševljenja, aplauzi i otvaranje boca šampanjca, kada su signalni uređaji pokazali da je prvi snop protona napravio počasni krug u mašineriji za „drugi Veliki prasak", najvećem i najskupljem projektu u istoriji nauke, koji je izazvao brojne kontroverze i strah od smaka sveta.
„Postoje dva osećanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zadovoljstvo zbog završetka velikog posla i nada u velika otkrića koja su pred nama", izjavio je Robert Ajmar, generalni direktor CERN.
Posle brzo otklonjenih manjih problema sa elektronapajanjem, dr Lin Evans iz Velsa počeo je eksperiment u 9.30 po centralnoevropskom vremenu. „Pet, četiri, tri, dva, jedan, nula - ništa", našalio se on pre nego što je kompjuterski monitor sigalizirao da su se isplatile duge godine rada i da mašinerija funkcioniše. Naučnici su u mukloj tišini sačekali da prođe prvih 48 sekundi, koliko je protonima trebalo da prevale prva tri kilometara.
Za manje od sat vremena, čestice su prošle čitav put duž kružnog tunela od 27 kilometara, smeštenog 100 metara ispod švajcarsko-francuske granice, u koji su bile uprte oči čitavog sveta. One će najpre ići u jednom, a zatim u drugom smeru, da bi se zatim izveo sudar, koji će osloboditi ogromnu energiju, slično situaciji nakon Velikog praska.
„Hvala vam, hvala svima", srećno se osmehivao Evans, koji je rukovodio izgradnjom velikog hadronskog kolajdera (LHC), najmoćnijeg akceleratora čestica ikad napravljenog.
Projekat vredan devet milijardi dolara, u koji je bilo uključeno oko 20.000 naučnika, od toga 7.000 fizičara, obuhvatio je izradu četiri detektora, pri čemu su dva točka od nerđajućeg čelika na detektoru „Atlas" napravljena u saradnji Instituta za fiziku u Beogradu i fabrike „Lola", dok je u gradnji drugog detektora CMS učestvovao Institut „Vinča" i fabrika „Goša".
Dr Mihajlo Mudrinić iz Instituta „Vinča" jedan je od onih koji čvrsto veruju da će naučni tim CERN, čiji je i on deo, uspeti u glavnom cilju eksperimenta - pronalasku svetog grala kvantne fizike, Higsovog bozona, hipotetičke čestice kojom se, po standardnoj teoriji čestica, objašnjava masa.
„Očekujem i više od toga - da se pronađu neke savremenoj fizici nepoznate čestice, koje bi skinule veo tajne sa zagonetki koje intrigiraju nauku, poput tamne materije i antimaterije, ali i nekih drugih oblika materije o kojima ništa ne znamo", kaže za „Blic" dr Mudrinić i napominje da materija kakvu znamo čini samo pet odsto svemira, a antimaterija 25 odsto. „Preostalih 70 odsto je prazan prostor, a šta je u njemu, možemo samo da nagađamo", napominje naučnik, koji je sa dr Ivankom Božović-Jelisavčić i dr Petrom Adžićem iz istog instituta radio na projektu CERN.
„Naš zadatak je sada da selektujemo i analiziramo događaje u detektorima, pa i eventualne crne rupe, koje će, ako nastanu, biti veličine 10 na minus petnaesti stepen metra i trajati delić sekunde i zato će biti bezopasne", naglašava dr Mudrinić.
Sin rudara pritisnuo dugme
Prolazak prvog snopa protona kroz džinovski akcelerator u CERN je kulminacija 14 godina rada dr Lina Evansa (63), koji je kao šef projekta radio na izgradnji velikog hadronskog kolajdera (LHC), naučnofantastične naprave na granici između Švajcarske i Francuske. „Vodio sam projekat od koncepcije, preko prototipa, do izgradnje", kaže ovaj inženjer iz Velsa, poreklom iz rudarske porodice. Najveći izazov je, ističe Evans, bila izgradnja magneta, koja je trajala pet godina, a svaki je testiran na temperaturi od 271 stepeni Celzijusa. Naučnik planira da se penzioniše za godinu i po, čim se njegova mašinerija potpuno uigra.
Mogući rezultati eksperimenta
registrovanje Higsovog bozona, Božje čestice
objašnjenje mase
objašnjenje nastanka i razvoja svemira
otkrivanje prirode tamne materije i antimaterije
novi nalazi o crnim rupama, koje usisavaju sve oko sebe
pronalazak paralelnih univerzuma
