Izvor: Politika, 06.Nov.2012, 19:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve je gotovo osim brojanja

Posle Obame i Romnija, svoje su rekli i američki glasači, negde posle i višesatnog čekanja u redovima ispred biračkih mesta

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Posle kandidata, predizbornog duela Baraka Obame i Mita Romnija, konačno su svoje rekli i američki birači. Njih oko 90 miliona, jer ih je najmanje 30 miliona ovoga puta iskoristilo mogućnost da se izjasne pre izbornog dana, poštom ili lično, a u nekim izbornim jedinicama u uraganom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Sendi” prošle nedelje najviše pogođene države Nju Džersi – i imejlom.

Biračka mesta su otvorena rano, ali zbog toga što se SAD prostiru čak na šest vremenskih zona, objektivno u različito vreme. Negde, kao u državi Njujork, čak u šest ujutru. Rekord su, po tradiciji, ipak postavili stanovnici sela Diksvil Noč u Nju Hempširu, gde su birališta otvorena u ponoć. Nije trebalo dugo da svih deset birača na povećim glasačkim listićima zaokruže svoje favorite, niti da se prebroje glasovi. Rezultat je ovoga puta bio nerešen: po pet glasova za Obamu i Romnija. (Pre četiri godine odziv je bio veći, a Obama je pobedio sa 15:6).

Kandidat republikanaca sa suprugom En glasao je u gradu Belmonu u Masačusetsu. Birački odbor mu je tražio da se identifikuje nekim ličnim dokumentom (ovde ne postoji jedinstvena lična karta), što je on učinio.

Predsednik Obama je svoju građansku dužnost obavio još pre 12 dana u Čikagu. Dok je njegov rival praktično bio u kampanji i na izborni dan (ovde ne postoji institut „izborne tišine”), Obama je izborni utorak proveo kod kuće. Ne one bele u Vašingtonu, nego u svom domu u Čikagu, sa suprugom i ćerkama. U njegovom programu bila je poseta glavnom izbornom štabu koji je baš u ovom gradu, javljanje za nekoliko televizija uživo, kao i partija basketa sa starim društvom.

Izborni utorak doneo je i prvorazrednu televizijsku predstavu. Sve velike TV mreže mobilisali su sve svoje ljudske i tehničke resurse da sa zaista velikog geografskog prostora iz minuta u minut, direktnim uključenjima, ili analizama eksperata iz studija, pokriju sve aspekte izbornog dana, trudeći se da izgledaju objektivno, iako su neki u velikoj meri pristrasni. U tom pogledu najviše su se isticali TV mreže Foks (u vlasništvu globalnog medijskog tajkuna Ruperta Mardoka) koja je, prema nalazima renomiranog instituta „Pju”, od kraja avgusta do kraja oktobra imala samo šest odsto pozitivnih vesti o Obami – i MSNBC koja je Romnija slikala pozitivnim bojama u samo tri odsto svojih vesti i komentara.

Ipak, glavna pažnja medija i juče je bila okrenuta ka nekoliko „sving” država, onima koje nisu zagarantovane nijednom kandidatu, a pre svega Ohaju, čijih 18 elektorskih glasova po svim ovdašnjim procenama presuđuju ko će biti pobednik. Odziv tamošnjih birača je inače u prvih nekoliko sati ocenjen kao „fenomenalan”.

Od izbornog dana, još zanimljivija je bila izborna noć. Pošto su birači veoma strpljivo, negde i po četiri sata, u redovima čekali da dođu na red da glasaju, prebrojavanje je bilo još uzbudljivije. Ubrzala ga je inače činjenica da je oko 25 odsto birača glasalo uz pomoć kompjuterizovanih biračkih mašina, koje svaki glas šalju u centralnu bazu, ne ostavljajući nikakav papirni trag. To je inače bio povod za nekoliko lokalnih uzbuna zbog promena softvera, što je izazvalo sumnje da su ti uređaji „hakovani”, podešeni da glasove date jednom kandidatu pripišu drugom.

Ovo i neke druge stvari – glasanje na „privremenim” glasačkim listićima zbog toga što neki birači nisu mogli da se propisno identifikuju – bilo je razlog da se iznesu strahovanja od posleizbornih komplikacija, ali juče nije bilo moguće proceniti kolike dimenzije će to imati. Ranija iskustva pokazuju da su problemi ove vrste bili mali i da nisu bitno uticali na izborni rezultat.

Jučerašnji dan bio je izuzetno težak za pisce govora i Obame i Romnija, jer su za svoje šefove morali da pripreme po dve verzije: u jednoj, koju su sigurno pisali sa više entuzijazma, kandidat narodu zahvaljuje na ukazanom poverenju, a u drugoj priznaje poraz, čestita protivniku i zahvaljuje svima.

Pravilo je da je pobednik tom prilikom velikodušan prema poraženom rivalu, dok gubitnik obično, čestitajući, izjavljuje da je na raspolaganju da pomogne pobedniku. A šta mu stvarno misli, nije teško pretpostaviti.

Posledice poraza će međutim biti različite: Obama će bez obzira da li će biti predsednik samo jednog ili dva mandata, ući u istoriju kao prvi koji je probio rasnu barijeru. Romniju će poraz doneti kraj karijere, pre svega zato što je u završnici kampanje napustio tvrdu ideološku liniju republikanaca i pokazao se kao umeren političar, što nije u skladu sa prosečnim profilom američkog konzervativca.

Kako se oseća poraženi, možda je najbolje opisao politički portal „Politiko”, citirajući 16. predsednika SAD Abrahama Linkolna: „Kao dečko koji u mraku bosim palcem udari u nešto tvrdo: suviše je veliki da bi plakao, a previše ga boli da bi se smejao.”

Prognoziranje rezultata nije prestalo ni dok su se birači izjašnjavali. Uglavnom je ponavljano ono što je bio utisak i iz kampanje – da je trka izuzetno neizvesna – ali je statističar Nejt Silver, u svom prognostičkom modelu obelodanjenom juče ujutru, Obami prognozirao pobedu ubedljiviju od one koju je njegov kompjuter izračunao samo dan ranije. Predvideo mu je 50,9 odsto glasova i 314 elektora (za prolazak kroz cilj minimum je 270).

Najoptimističkija prognoza juče je bila da će pobednik biti poznat već oko osam uveče (dva ujutru po našem vremenu), a najpesimističnija da će se reprizirati situacija iz 2000 – da će posleizborni zaplet potrajati nedeljama.

Milan Mišić

objavljeno: 06.11.2012

Nastavak na Politika...