Izvor: Blic, 11.Avg.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šteta od požara 15 milijardi dolara
Ruski stručnjaci zbrajaju gubitke koje je pretrpela privreda zemlje usled dugotrajne neuobičajene vrućine i požara koji zbog toga bukte. Prema preliminarnim procenama, šteta bi mogla da dostigne jedan odsto bruto domaćeg proizvoda u 2010. ili 15 milijardi dolara. Zasad ekonomisti uzimaju u obzir samo direktne izdatke i negativne kratkoročne posledice za privredu.
Analitičari kompanija HSBC i „Uralsib" prognoziraju da će u najskorije vreme doći do pada industrijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proizvodnje, ističući da se može desiti da na kraju trećeg kvartala tekuće godine zvanično bude proglašena stagnacija.
Prema ocenama stručnjaka, zbog jakih suša je prinos žitarica u 2010. opao na 60-65 miliona tona. Zbog privremene zabrane izvoza žitarica, ruska privreda će do kraja godine izgubiti oko tri milijarde dolara i biće zapljusnuta poskupljenjem prehrambenih proizvoda od 9,5 odsto. Drugi stručnjaci su uzdržaniji u procenama uticaja ekološke katastrofe na privredu zemlje.
Svi analitičari koje je list „Komersant" zamolio da ocene uticaj vrućine i požara na privredu Rusije, izjavili su da izračunati gubici ne obuhvataju sve segmente života. Recimo, zasad nisu sprovedena istraživanja o tome kolika je šteta naneta stanovništvu zemlje zbog pogoršanja ekološke situacije, koja se trenutno iskazuje samo brojem mrtvih i obolelih. Ono što se dešava sa životnom sredinom posledica je kraktovide ekonomske strategije vlade, smatraju analitičari.
Stalni požari u Rusiji ne predstavljaju samo prirodnu katastrofu, već izazivaju strukturne poremećaje. Strana štampa poredi ovu kataklizmu sa eksplozijom reaktora nuklearnog postrojenja u Černobilju. Požari su pokazali da se u sistemu upravljanja državom ništa nije promenilo od 1986, a to preti da preraste u novu krizu: vlada u nastaloj situaciji deluje dezorganizovano i neefikasno, a Rusi smatraju da su ih lideri „ostavili na cedilu ili izdali", piše „Uest-Frans". Nemačka štampa se slaže sa ocenom francuskih medija u tome da se pokazalo da ruske vlasti nisu u stanju da zaustave katastrofu. Da sistem nije toliko neefikasan, i uz to potpuno neodgovoran i gluv za interese običnih ljudi, razmere prirodne kataklizme ne bi bile tako velike, piše „Tagescajtung".
Požari su juče odneli još jednu žrtvu. Za vreme gašenja vatre u regionu nuklearne centrale „Sarov", 500 kilometara istočno od Moskve, poginuo je vojnik, saopštio je Vasilij Pančenkov, portparol ministarstva odbrane. Na narednika VasilijaTezeteva je tokom raščišćavanja jednog od objekata u regionu „Sarova”, pod snažnim naletom vetra, palo izgorelo drvo. Od siline udarca, zadobio je otvoren prelom lobanje i preminuo je na putu za bolnicu u kolima hitne pomoći.
Nuklearna centrala „Sarov” je još iz perioda Sovjetskog Saveza vezna centrala za nuklearna istraživanja u kojoj se proizvodi atomsko oružje. Više od 800 ljudi je učestvovalo u borbi protiv vatrene stihije oko centrale.
Ugašen je i požar u regionu Zatvorene administrativno-teritorijalne oblasti „Snježinsk" u Čeljabinskoj oblasti, gde se nalazi Ruski federalni nuklearni centar, saopštio je „Interfaks". Međutim, u obe te oblasti i dalje dežuraju vatrogasci.
Požar u regionu „Snježinska" buknuo je 6. avgusta. Prostirao se na površinu od sedam hektara, a lokalizovan je u nedelju. Požar je besneo 15 kilometara od grada u teško pristupačnom tresetnom području. U gašenju požara učestvovale su 383 osobe, 32 jedinice tehnike, dva helikoptera Mi-8 s rezervoarima za vodu. Ovaj nuklearni centar jedan je od dva u Rusiji gde se proizvodi nuklearno oružje.
Osveženje u Moskvi
U toku jučerašnjeg dana u Moskvi je pala kratkotrajna kiša, ponegde praćena olujnim vetrom. Očevici su izjavili da je vetar besneo oko 15 minuta, lomeći grane drveća i rušeći reklamne panoe. Posle kiše vazduh je bio mnogo svežiji i čistiji, a temperatura vazduha je opala za nekoliko stepeni.
Pre toga meteorolozi su saopštili da je stepen zagađenja vazduha u prestonici privremeno opao, ali da je koncentracija otrovnih materija i dalje od 1,4 do tri puta veća od dozvoljene.
