Izvor: Deutsche Welle, 08.Dec.2014, 11:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija se trezni od ruskog uticaja

„Otrežnjujuća je bila spoznaja da u ugovoru o prodaji NIS-a nije bilo nikakve klauzule o odšteti ili doplati u slučaju da gasovod Južni tok propadne“, piše minhenski Zidojče cajtung u tekstu o odnosima Srbije i Rusije.

„Na drugi pogled je delovalo da je Srbija napravila dobar posao kada je 2008. prodala naftnu kompaniju NIS ruskom državnom koncernu Gazprom“, piše Zidojče cajtung u dopisničkom tekstu iz Beograda. „Naravno, Gazprom je za kontrolni >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << paket akcija platio samo 400 miliona evra – to nije bila ni petina tržišne vrednosti. Ali dogovor je tek deo većeg energetskog paketa, pravdali su se u Beogradu. Rusija će graditi gasovod Južni tok kroz Srbiju, domaće firme će na gradnji zaraditi najmanje pola milijarde evra, a kasnije će od tranzita u budžet stizati do 300 miliona godišnje, pričalo se tada.

Ipak, 1. decembra je ruski predsednik Putin objavio kraj Južnog toka. Srbija je uvidela da je iz Moskve nisu čak ni konsultovali. Ali ne samo to: otrežnjujuća je bila spoznaja da u ugovoru o prodaji NIS-a nije bilo nikakve klauzule o odšteti ili doplati u slučaju da gasovod propadne. Na pitanje kome da se Srbija obrati za odštetu, ruski ambasador Čepurin odgovorio je kratko i pogrešno: Evropskoj uniji. A zapravo EU ima veze sa gasovodom samo utoliko što je tražila od Rusije da u tranzitnim zemljama i konkurenti imaju pristup cevima gasovoda – onako kako predviđa evropsko pravo“, piše Zidojče.

List dodaje da je Čepurinov nonšalantni odgovor poslednji u nizu manevara kojima Rusija pokušava da napujda Srbiju protiv evropskih integracija. Pritisak se pojačava posebno jer vrednost Srbije u međunarodnoj politici raste od 1. januara kada Beograd zvanično preuzima predsedavanje OEBS-om, koji je jedno od glavnih oruđa u (do sada neuspešnom) prevladavanju krize u Ukrajini. Minhenski list podseća na vojnu paradu za Putina, zajedničku vojnu vežbu, te posetu ruskog patrijarha i otkrivanje spomenika poslednjem ruskom caru.

Uz još nekoliko primera, Zidojče cajtung konstatuje: „Moskovsko talasanje protiv EU u Srbiji ipak ima sve manje podrške. Istina, petina Srba još uvek veruje da je Rusija najveći finansijski darodavac iako od 2000. godine Moskva nije dala nikakvu bespovratnu pomoć. U Kancelariji za evropske integracije kažu da je u istom periodu pomoć EU i pojedinih članica poput Nemačke, Italije ili Holandije iznosila ukupno 4,2 milijarde evra.“ List na kraju citira ankete koje pokazuju rastuću podršku evropskim integracijama – „da je danas referendum o tome, 53 odsto Srba bilo bi za, a samo 28 odsto strogo protiv.“

Drugačiji je ton televizijskog priloga koji je u nedelju uveče emitovan u vestima Prvog programa nemačkog javnog servisa. Tamo se prikazuju snimci zajedničkog centra za vanredne situacije u Nišu uz konstataciju da bi te vanredne situacije mogle da budu i vojne. Uz druge primere tu je i statua caru Nikolaju Drugom, „simbol Putinovih moćničkih težnji“. Pojačanu saradnju sa Rusijom mnogi Srbi – i tako se završava kratki prilog iz Beograda – vide kao „povratak korenima“.

U novom štampanom izdanju nedeljnika Špigel kratka vest posvećena je Vojislavu Šešelju. „Ultranacionalista bi zapravo trebalo da odgovara pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. Ipak, on nesmetano drži potpaljivačke govorancije i nanovo proizvodi nemir na Balkanu.“ Teška bolest, piše list, nije sprečila Šešelja da dalje širi svoje velikosrpske parole. Zahtev Tužilaštva da Šešelj bude vraćen u Hag u beogradskoj vlasti nije dobro primljen: „Vlada se plaši da bi Šešeljeve pristalice mogle da isprovociraju ulične pokolje.“

Nastavak na Deutsche Welle...

BKTV News: Zidojče cajtung: Srbija se trezni od ruskog uticaja