Izvor: Politika, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija odgovorila na predlog "trojke"
Delegacija Beograda u trećoj rundi pregovora predstavila svojih 14 tačaka, a Albanci rekli da ne pristaju na nastavak razgovora posle 10. decembra
Prema izveštajima agencija
Beč – Beograd i Priština su, uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe, završili juče, u Beču, treću rundu pregovora, razmatrajući predlog posrednika od 14 tačaka, koje su izvučene kao elementi za buduću diskusiju dve strane o statusu Kosova. Članovi prištinskog pregovaračkog tima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su ocenili da dokument "trojke" – koja je insistirala na odgovorima dve strane na predlog da nema povratka na period od pre 1999. godine, odnosno da Beograd "neće vladati Kosovom" niti da će "ponovo uspostavljati fizičko prisustvo u pokrajini" – većim delom obuhvata stavove kosovskih Albanaca. Oni su rekli i da Priština ne pristaje na nastavak pregovora nakon 10. decembra.
Delegacija državnog tima Srbije kroz 14 tačaka odgovorila je, međutim, na predlog "trojke", zauzevši se za pregovore o statusu i poštovanje odredbi Rezolucije 1244 SB UN.
U austrijskom Ministarstvu spoljnih poslova razgovori su, kako su javile agencije, trajali od 9.30 do nešto posle 17 časova. U popodnevnim časovima upriličen je direktan susret "trojke" sa delegacijama državnog tima Srbije i prištinske pregovaračke ekipe.
Pre zajedničkog sastanka, predstavnici Evropske unije Volfgang Išinger, SAD Frenk Vizner i Rusije Aleksandar Bocan Harčenko, sastali su se, prvo, sa prištinskom delegacijom, a onda i sa predstavnicima Beograda.
Pre početka jučerašnje runde pregovora, predstavnik EU Išinger objasnio je da je "trojka" dokumentom u 14 tačaka pokrenula novu inicijativu kako bi otklonila opasnost od blokiranja pregovora i izrazio očekivanje da će sastanak u Beču rezultirati napretkom.
"Za sada nisam frustriran, jer ni jedna strana nije blokirala pregovore. Međutim, verovatnoća da će 'trojka' moći da dovede do rešenja je manja od one da neće biti postignut dogovor", podvukao je nemački diplomata.
On je najavio da će "trojka" intenzivno raditi tokom novembra i ponovio da će 10. decembra njen mandat biti okončan. "Moj zadatak je da do 10. decembra podnesem izveštaj. Šta će vlade onda na osnovu toga učiniti ili ne žele učiniti, nije moj zadatak da špekulišem", kazao je on.
Kopredsednik delegacije državnog tima Srbije na trećoj rundi razgovora i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je, međutim, posle konsultacija, da pregovori "ulaze u presudnu fazu".
Jeremić je rekao da je delegacija državnog tima istakla da predlozi ne smeju da izađu van okvira Rezolucije 1244. "Ton je sada izuzetno ozbiljan, razgovara se o implikacijama na pregovarački proces ukoliko se uspe ili ne uspe u pomeranju sa ove tačke, ako dođe ili ne dođe oko minimalne saglasnosti, ne samo o ovom dokumentu, već i u kom pravcu nastaviti proces", naglasio je Jeremić, dodajući da je akcenat tokom razgovora sa "trojkom" bio na pitanju – da li je moguće doći do minimalne saglasnosti oko 14 tačaka predloga Kontakt grupe. Konsultacije delegacije Srbije sa posredničkom "trojkom" trajale su duže od dva sata, koliko je bilo predviđeno. "Razgovarali smo o dokumentu "trojke", zato je sastanak produžen, jer smo imali pripremljen odgovor na taj dokument i trebalo je naravno da obrazložimo naša gledišta", objasnio je Jeremić.
Drugi kopredsednik delegacije i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ponovio je da se razgovor sa "trojkom" odužio budući da je Beograd imao svoj odgovor na ponudu posrednika.
Samardžić je naglasio da je beogradska delegacija na svaku tačku dala odgovor, posebno reagujući na činjenicu da nije pomenuta Rezolucija 1244. "Zadovoljni smo jer su svi članovi "trojke" rekli da nije namera da se izađe van okvira Rezolucije 1244. Ostaje da se razgovara o statusu. Time smo zadovoljni. Lepe reči, međutim, treba da se nađu u dokumentu. Glavno je ne lutati, ne izmeštati temu na neke nove teme, o nekim međusobnim odnosima. Pošto se u nekim tačkama ne slažemo došlo je do objašnjenja i rasprave", objasnio je Samardžić.
Nakon konsultacija sa "trojkom" međunarodne Kontakt grupe, portparol prištinskog pregovaračkog tima Skender Hiseni izjavio je da dokument međunarodne "trojke" u 14 tačaka većim delom obuhvata stavove kosovskih Albanaca, uključujući njihovo viđenje budućih odnosa Srbije i Kosova kao dve nezavisne države.
"Ovaj papir 'trojke' sadrži veoma mnogo pozicija Prištine o budućim odnosima Srbije i Kosova kao dve nezavisne države", objasnio je Hiseni novinarima, dodajući da je pozicija Prištine veoma zastupljena u ponudi "trojke", kao i u sporazumu o odnosima dve nezavisne države, ponuđenom Beogradu.
Hiseni je preneo stav prištinske delegacije da se posle 10. decembra za Prištinu završavaju pregovori, i da neće biti nastavka.
Prema izvorima Tanjuga, sledeća runda pregovora mogla bi da bude održana 5. novembra, takođe u Beču.
B. Čpajak
-----------------------------------------------------------
Principi Beograda
1. Predmet razgovora je određivanje statusa Kosova i Metohije, na osnovu Rezolucije 1244 SB UN. Svaka izmena predmeta pregovora prethodno zahteva promenu važeće i obavezujuće Rezolucije 1244 SB UN.
2. Sve tri strane, koje predstavljaju institucije Srbije, privremene institucije samouprave u Pokrajini i posrednike međunarodne zajednice, obavezne su da se uzdrže od bilo kakvih jednostranih poteza.
3. Pokrajina Kosovo i Metohija će biti potpuno integrisana u regionalne strukture, posebno one koje podrazumevaju ekonomsku saradnju.
4. Neće biti povratka na stanje od pre 1999. godine.
5. Srbija neće upravljati Pokrajinom Kosovo i Metohija u delokrugu nadležnosti koje na osnovu budućeg sporazuma budu pripale Pokrajini.
6. Institucije Srbije neće biti prisutne u Pokrajini u poslovima koji saglasno budućem sporazumu ne budu u nadležnosti Beograda.
7. U svom zakonodavstvu, kao i u politici, Srbija i Pokrajina će progresivno primenjivati načela, norme i standarde saglasno sa procesom stabilizacije i pridruživanja EU.
8. Pokrajina Kosovo i Metohija će sprovoditi sveobuhvatne mere kako bi se unapredila dobrobit Srba sa Kosova i Metohije, kao i drugih nealbanskih zajednica, posebno putem decentralizacije lokalne vlasti i ustavnih garancija.
9. Beograd i Priština će sarađivati na pitanjima od obostranog interesa, uključujući: povratak raseljenih lica, sudbinu nestalih lica, fizičku zaštitu kulturnog nasleđa, ekonomska pitanja, energetiku, infrastrukturu, saobraćaj i komunikacije, zaštitu životne sredine, borbu protiv organizovanog kriminala...
10. U ovim, i mogućim drugim, oblastima saradnje Beograd i Pokrajina Kosovo i Metohija će obrazovati zajednička tela.
11. Osim u meri svojih međunarodnih obaveza kao subjekta međunarodnog prava, Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa međunarodnim finansijskim institucijama.
12. Pokrajina Kosovo i Metohija će imati punu nadležnost nad svojim finansijama (oporezivanje, javni prihodi, itd).
13. Proces stabilizacije i pridruživanja Pokrajine Kosovo i Metohija će se nastaviti u saradnji sa Beogradom.
14. Međunarodna zajednica će, posle određivanja statusa, nastaviti civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji pod mandatom UN, odnosno odlukom SB.
-----------------------------------------------------------
Koštunica: Osnova je Rezolucija 1244
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica u razgovoru sa premijerom Norveške Jensom Stoltenbergom naglasio je da u pronalaženju rešenja za budući status Kosova i Metohije treba poći od važeće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i njenih odredbi koje potvrđuju privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije.
Kako je saopšteno, predsednik Vlade Srbije je kazao da Srbija konstruktivno učestvuje u pregovaračkom procesu i da je snažno opredeljena za pronalaženje kompromisa u skladu sa principima međunarodnog prava, Povelje UN i Rezolucije 1244 SB. Koštunica i Stoltenberg su zajednički istakli da Srbija i Norveška imaju tradicionalno veoma dobre i prijateljske odnose. Predsednici vlada Srbije i Norveške su posebno naglasili značaj ekonomske saradnje dve zemlje, ističući da je prošlogodišnja investicija norveškog "Telenora" najveće ulaganje u Srbiji i ujedno i najveća investicija te norveške kompanije. Na sastanku je takođe ocenjeno da su značajno unapređeni bilateralni odnosi Srbije i Norveške.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Moguć dogovor između Beograda i Prištine
Nikada i ni pod kojim uslovima nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova i nema tog podsticaja sa Zapada koji bi nas na to naterao, rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić u Američkom institutu za mir gde je u jednočasovnom izlaganju o Kosovu predvideo da je moguć dogovor između Prištine i Beograda. On je pozvao Zapad i Ameriku da podrže reformske demokratske snage u Beogradu i da se založe za obostrano prihvatljivo rešenje do koga će se doći dogovorom. Niko nije pozivao na razbijanje Bosne ili Makedonije, iako su i tamo besneli ratovi i dešavale se strahote, rekao je Đelić, pa se ni od Srbije ne može otcepiti deo njene teritorije.
To su rešenja kakva su bila svojstvena devetnaestom veku, dodao je odgovarajući na pitanja, i kojim bi se otvorila Pandorina kutija za novi ciklus rascepkivanja teritorija u regionu i šire. Potpredsednik vlade rekao je da je Srbija konstruktivna i realistična i da je spremna na kompromise. Kosovo i Metohija, kako je protumačio, može da dobije svoje posebno mesto u međunarodnim finansijskim institucijama (Svetska banka i MMF), ali ne i u UN. Koaliciona vlada, kojoj je on potpredsednik, potpuno je jedinstvena kada je reč o Kosovu i težnji ka evropskim integracijama. Đelić je takođe podsetio da je Velika Britanija prešla pola zemaljske kugle kako bi se izborila da joj se ne oduzmu ostrvca kod Argentine, i kako SAD nikada ne bi pristale da Meksiku prepuste deo Kalifornije.
Z. Š.
-----------------------------------------------------------
Nada Rajsove u saradnju s Rusijom oko Kosova
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22.oktobra - "Nadamo se da će Rusija takođe da shvati da možemo da zajedno radimo na rešenju za Kosovu koje će doprineti miru u Evropi"- izjavila je šefica diplomatije SAD Kondoliza Rajs. Ovu napomenu je dala u izlaganju- na otvaranju ovdašnje konferencije o detantu između Vasingtona Moskve za vreme Hladnog rata- u kome je navela niz aktuelnih primera i saglasnosti i neslaganja između dve sile. Odnosi među njima "ostaju široki i složeni: mešavina saradnje i nadmetanja, prijateljstva i trenja"- ocenila je Rajsova.
M. P.
[objavljeno: 23.10.2007.]
