Izvor: Politika, 25.Jul.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Spasavao” Evropu od okupacije muslimana
Na ročištu zatvorenom za javnost, Anders Brejvik izjavio da postoje još dve ćelije njegove organizacije. – Vlasti saopštile da je poginulo 76, a ne 93 osobe
Specijalno za „Politiku”
Oslo – Anders Bering Brejvik, osumnjičen za bombaški napad na sedište norveške vlade i masovno ubistvo na ostrvu Utoja, izjavio je juče, na prvom pojavljivanju pred sudom u Oslu, da postoje „dve ćelije u njegovoj organizaciji”. Sumnja se da je time Brejvik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mislio na svoju pripadnost redu vitezova templara, ali to, kako je objašnjeno, zahteva dodatnu i opsežnu istragu i ne sme dozvoliti da okrivljeni utiče na svedoke.
Okružni sud u Oslu odlučio je juče da odredi osmonedeljni pritvor (do 26. septembra) Brejviku, osumnjičenom za terorističke akcije, destabilizovanje i ugrožavanje vitalnih funkcija društva, pre svega norveške vlade, kako bi izazvao strah u narodu.
Norveška policija je juče saopštila da je u dve zločinačke akcije u Oslu poginulo 76 ljudi, a ne 93 kako su danima saopštavale zvanične norveške vlasti. Policija je saopštila da je konačnom policijskom istragom utvrđeno da je u masakru na ostrvu Utoja ubijeno 68 ljudi, dok je u bombaškom napadu na vladine zgrade stradalo osmoro ljudi.
Sudsko veće, kojem je predsedavao sudija Kim Heger, odredilo je četvoronedeljnu potpunu izolaciju za okrivljenog Brejvika, koji neće imati pravo na poštu, medije, niti posete, osim advokata. Rasprava o određivanju pritvora ili puštanju na slobodu trajala je vrlo kratko.
Premda je insistirao, Brejviku sudije nisu dozvolile da se na prvom ročištu pojavi u uniformi pripadnika visokog reda vitezova templara, dela masonske lože, koja sebe predstavlja kao neku vrstu vojne jedinice sa strogom hijerarhijom.
Pred sudijama i tužilaštvom, osumnjičeni je ponovio već ranije u manifestu objavljene motive masovnog zločina – „morao je da spasi Norvešku i zapadnu Evropu od muslimanske okupacije” i „borio se protiv kulturalnih marksista, protiv regrutovanja omladine koju sprovodi vladajuća partija, čime uništava norvešku kulturu”.
Optuženi je priznao veću da je organizovao rušenje vladinih institucija, izveo masakr nad mladim učesnicima letnjeg kampa, ali ne priznaje da je kriv. Kako kaže, nije mu bio cilj da ubije što više ljudi nego „da masovnim ubistvima nanese velike gubitke vladajućoj Radničkoj partiji, kako bi u budućnosti zaustavila svoju ideologiju uništenja norveške kulture, masovnog uvoza muslimana”.
Priznajući da je meta njegovih napada bila vladajuća Radnička partija, Brejvik je sudijama objasnio da nijedna osoba koja ima odgovornost u državi ne sme dopustiti da njegova zemlja bude kolonizovana od muslimana.
„Radnička partija je izdala i narod i zemlju. Cenu za ta nedela morali su da plate pre tri dana”, izjavio je na sudu Brejvik, rekavši da je cilj atentata bio da „narodu pošalje jasan simbol, signal”.
Atmosfera ispred palate pravde bila je na momente usijana, napeta, pa povremeno čak i agresivna. Na hiljade ljudi pristiglo je da izrazi gnev i protest protiv masovnog zločina. Više od stotinu domaćih i stranih novinara, fotoreportera, snimatelja okružilo je glavni sud u Oslu.
Ogorčena masa svoj gnev prvo je iskalila na Gajru Lipestadu, Brejvikovom braniocu. U atmosferi gotovo linča, masa je vikala „Pozdravi svog klijenta, reci mu da gori u paklu”, a neki su ga pitali kako može da ga brani.
Brejvik je u sudnicu, koja se nalazi na nekoliko stotina metara od mesta zločina, dovezen u jednom od dva crna blindirana policijska džipa, koje su napadali gnevni ljudi, lupajući u stakla. Brejvik je u sudnicu broj 828 uveden kroz tajne podrumske prostorije, uz teško naoružane policijske snage koje su potpuno zaposele čitavu zgradu Palate pravde.
Ročište je održano iza zatvorenih vrata, jer se strahovalo da bi Brejvik na javnom pojavljivanju mogao da pošalje tajne, šifrovane poruke svojim istomišljenicima. Kako je javno saopšteno, policija ne želi da osumnjičeni iskoristi sudnicu za propagiranje svojih ideja i javno obraćanje javnosti putem medija.
Radovan Pavlović
objavljeno: 26.07.2011
