Izvor: Politika, 13.Okt.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španske žrtve traže izvinjenje od pape
Udruženja žrtava zahtevaju da se prestane sa rehabilitacijom vojnog režima i podrškom katoličke crkve Frankovoj diktaturi
Više od stotinu španskih grupa i udruženja žrtava diktature Fransiska Franka zatražilo je od pape Franje da se javno izvini u ime katoličke crkve zbog toga što je ova institucija podržala vojni udar i Frankov režim. Od argentinskog pape, takođe se traži da spreči beatifikaciju 522 „verskih mučenika” predviđenu za nedelju u Teragoni. Ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organizacije tvrde da se u Teragoni „pod religioznom kapom, priređuje politički akt u znak odbrane Frankove diktature”.
„Treba da znate da je Katolička crkva podržala ustanak Frankovih generala protiv Španske republike i da je na građanski rat u Španiji gledala kao na krstaški povod”, piše u ovom pismu papi. „Tom podrškom generalima ozakonjena je fašistička diktatura i represija”.
Prošlo je trideset osam godina otkako je umro Franko, a žrtve počinjenih zločina nisu obeštećene niti su otkrivene sve masovne grobnice u koje su zakopani anonimni borci, pesnici, intelektualci koji su u Građanskom ratu bili na strani republikanaca. Tokom četiri decenija diktature, obavljale su se komemoracije „palim borcima za boga i Španiju” dok su žrtve koje su se borile protiv Franka zanemarivane.
„To isto danas pokušava da radi vladajuća Narodna partija i katolička hijerarhija”, tvrdi se u pismu papi.
Španija je u period demokratske tranzicije ušla 1975. tako što su levica i desnica sklopile Pakt zaborava, politički sporazum da se radi nacionalnog pomirenja ne preispituje ostavština diktature. Tek 2007. tada vladajuća Socijalistička partija tražila je da se osudi Frankov režim protiv čega su glasali sada vladajući konzervativci. Tada je i izglasan zakon kojim se između ostalog zabranjuje upotreba frankističkih simbola. Ali kada je na izborima 2011. Narodna stranka došla na vlast, ona je zatvorila kancelariju, koja se bavila žrtvama Frankove represije i u ime štednje povukla sve fondove za ispitivanje zločina.
Nedavno je baš argentinski sud tražio da se izruče dvojica Španaca osumnjičenih da su počinili zločine protiv čovečnosti u vreme španske diktature. Po zakonu ove latinoameričke zemlje, okrivljenima za tako teška dela može suditi i domaće zakonodavstvo.
Igrom istorijske ironije, u Argentini se i za sadašnjeg papu Franju smatra da se nije dovoljno ogradio od tamošnje vojne diktature (1976-1983) u kojoj je nestalo 30.000 ljudi osumnjičenih za neistomišljeništvo.
Poznato je da je argentinska katolička crkva zdušno pomagala vojni režim i zatvarala oči pred mučenjima, oduzimanju dece, ubistvima. Nikad se nije izvinila niti pokajala zbog te svoje neslavne uloge. Zasad je neizvesno da li će papa odgovoriti na zahtev španskih žrtava i izviniti se u ime crkvene hijerarhije, ili će ovaj apel, kao i onaj u njegovoj rodnoj Argentini, ostati bez odgovora.
-------------------------------------------------------------------------
Argentina neće Pribkeove posmrtne ostatke
Rim – Komemoracija povodom smrti nacističkog zločinca Eriha Pribkea biće održana u Italiji, pošto je Argentina, gde je bivši es-es oficir želeo da bude sahranjen, odbila da primi njegove posmrtne ostatke, saopštio je juče Pribkeov advokat Paolo Đakini, koji je ranije najavio da će Pribke biti sahranjen pored svoje žene u Argentini, gde je pobegao posle Drugog svetskog rata, ali su zvaničnici u Buenos Ajresu odbili da prihvate njegove posmrtne ostatke.
Argentinsko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je na Tviteru da je „ministar Hektor Timerman naredio da se ne učini ni najmanji korak koji bi dozvolio povratak tela nacističkog zločinca Eriha Pribkea u našu zemlju”. Pribke je posle rata čak dočekao penziju otvoreno radeći kao nastavnik u Argentini, a 1995. izručen je Italiji, gde je 1998. osuđen na doživotnu kaznu, zbog masakra poznatog kao „Adreatinske pećine” u blizini Rima, u kome je u martu 1944. ubijeno 335 muškaraca, mahom dečaka, među kojima 26 Jevreja. Presuda mu je 2003. preinačena u kućni pritvor zbog njegovog zdravstvenog stanja, prenela je ANSA. Tanjug
Zorana Šuvaković
objavljeno: 13.10.2013.
