Izvor: Blic, 26.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ševardnadze pao uz pomoć Srba
Ševardnadze pao uz pomoć Srba
Iz mora zastava izranjala je parola sa porukom 'Gotov je'. Čudno, ali poruka je bila na srpskom a ne na gruzijskom.
Tako svoj jučerašnji tekst počinje novinar lista 'Vašington post', u kojem otkriva način na koji je izvedena' plišana revolucija' u Gruziji i kakvu su ulogu u obuci tamošnje opozicije imali ljudi iz Beograda.
List piše da je gruzijski opozicioni pokret svoju kampanju skrojio po ugledu na narodni ustanak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je svrgao Slobodana Miloševića oktobra 2000. godine.
'Vođe gruzijske opozicije putovali su u Beograd po savet, a doveli su i svoje srpske kolege u Tbilisi. Hiljade Gruzijaca upoznato je sa tehnikom nenasilnog otpora' koja je izbrušena u Beogradu.
Put do pobede počeo je pre jedva 18 meseci, kada su lideri opozicije počeli da grade novu organizaciju s ciljem da okončaju vladavinu Ševardnadzea. Oni su se okrenuli srpskim aktivistima za lekcije o tome kako se suočiti sa vlašću ukopanom u rovove. Lideri opozicije su otišli u Beograd, a potom predstavnike iz Beograda pozvali da dođu u Tbilisi.
U maju i junu više od 1.500 članova Narodnog pokreta prošlo je kroz dvodnevi kurs.
Nova grupa pod imenom 'Kmara' ('Dosta') osnovana je da okupi nezadovoljnu omladinu. Ona je organizovala kurs obuke nekih 2.000 regruta, zasnovan na srpskim savetima.
Prema saznanjima nedeljnika 'Blic News' sa kraja prošle godine, na stručnjake za nenasilni otpor iz Beograda računalo se i u obuci Iračana, ali se od toga odustalo zbog previše opasne situacije koja je vladala u Iraku.
I u slučaju Gruzije i u slučaju Iraka bila je predviđena uloga koju su tokom demokratskih promena u Srbiji imali predstavnici nevladinih organizacija iz Slovačke. Tada su, zbog nemogućnosti da direktno pomognu demokratske snage u Srbiji, SAD smatrale da bi bilo najbolje da se pomoć distribuira preko neke treće, neutralne zemlje.
Za 'trojanskog konja' izabrana je Slovačka, zemlja koja je, dok je u njoj vladao Vladimir Mečijar, bila jedna od retkih koja je blagonaklono gledala na Miloševićevu vladu. U isto vreme, Slovačka je bila do tada jedina evropska zemlja kojoj je pošlo za rukom da na predsedničkim izborima 1998. godine putem 'nenasilnog otpora' smeni dotadašnju autoritarnu vlast.
Ono što je u Jugoslaviji bio 'Otpor', to je u Slovačkoj bila kampanja 'Rok volieb'. Između dva pokreta bilo je još sličnosti - simbol Slovaka bila je široko otvorena šaka, dok je u Srbiji to bila pesnica, a glavna podrška oba pokreta dolazila je od Međunarodnog republikanskog instituta IRI iz Vašingtona.
I u Slovačkoj i u Srbiji, a verovatno će tako biti i u Gruziji, uticaj stranaca na demokratske revolucije dugo je bila tabu tema.
- Trenutno se u Beogradu misli da je u interesu naroda Srbije da veruje da je imao narodnu revoluciju jer će se tako osećati ponosno i dobro. Ali stvar je malo komplikovanija od toga - rekao je za 'Blic News' novinar britanske stanice Tim Maršal, koji je u svoj knjizi 'Igra senki' objasnio ulogu stranaca u srpskoj demokratskoj revoluciji. M. Ivanović Glavne lekcije
Robert Helvi, penzionisani američki pukovnik koji je početkom 2000. godine u budimpeštanskom hotelu 'Hilton' držao intenzivne kurseve o nenasilnim metodama borbe članovima 'Otpora', kazao je za 'Blic News' da je najvažnija stvar na intenzivnim seminarima bila analiza slabih i jakih tačaka režima. Tokom seminara učilo se kako se organizuju štrajkovi, prevladava strah, kako se potkopava vlast. Obučavani su i kako da igraju 'žmurke' sa policijom, kako da odgovaraju na pitanja prilikom policijskih ispitivanja, kako da osmisle poruke na posterima i pamfletima. Kao jednu od najvažnijih lekcija koje im je dao, Helvi napominje značaj komunikacije simbolima, u ovom slučaju simbol pesnice.
