Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Jun.2016, 11:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šest otvorenih pitanja nakon Bregzita

Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU-a dovodi obe strane u do sada neviđenu situaciju i primorava ih da izgrade nove odnose pune neizvesnosti nakon "braka" koji je trajao više od 40 godina, prenosi agencija Hina i konstatuje da je nekoliko ključnih pitanja koja ostaju otvorena i za koja se tek moraju naći rešenja.

Nakon ove istorijske odluke ostaju otvorena neka pitanja kao što je, na primer, šta će učiniti Brisel, zatim koji će se pravni okvir primenjivati u razdruživanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << posledice za Britance u EU i niz drugih.

A kada je reč o tome šta će učiniti Brisel, Hina tvrdi da će se EU odmah poreknuti i da će se već danas sastati predsednik EK Žan Klod Junker, predsednik Evropskog veća Donald Tusk i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.

Na tom skupu će učestvovali i holandski premijer Mark Rutte čija zemlja predsedava Evropskom unijom u ovom polugodištu.

U danima koji slede planirana je i vanredna sednica Evropskog parlamenta, dok će se sastanak na vrhu EU-a održati 28. i 29. juna u Briselu. Moguć je i drugi samit u julu, navodi Hina.

Kada je o pravnom okviru reč, procedura izlaska iz EU-a regulisana je evropskim ugovorima: reč je o članu 50, uvedenom Lisabonskim ugovorom 2009.

On definiše uslove dobrovoljnog izlaska iz EU-a, na šta ima pravo svaka država članica bez ikakvog posebnog opravdanja.

Ako tako odluči, London će morati dogovoriti "ugovor o izlasku", koji će u ime Unije sklopiti Savet EU-a (koje okuplja 28 država članica), kvalifikovanom većinom, uz pristanak Evropskog parlamenta.

Evropski ugovori ne bi više vredili za Veliku Britaniju od datuma stupanja na snagu tog ugovora. Ili dve godine nakon što London obavesti EU da izlazi, ako se u međuvremenu ne postigne dogovor. EU i London mogli bi, međutim, i produžiti taj rok za postizanje dogovora.

Ugovor ne bi morale ratifikovati sve države članice EU-a. Ali, ratifikacija bi bila potrebna za bilo kakve promene evropskih ugovora ili međunarodne ugovore za kojima bi se pojavila potreba u slučaju izlaska, na primer, sporazum o slobodnoj trgovini.

Evropski zvaničnici upozoravaju da će odluka o izlasku iz EU-a biti konačna, odbacujući mogućnost da bi se Londonu time samo otvorio put za pregovore o boljim uslovima za članstvo u EU-u.

I britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da će, ako Britanci glasuju za Bregzit, aktivirati članak 50.

"Treba nam biti jasno da ta procedura nije pozivnica za ponovni ulazak. To je procedura za izlazak", poručio je.

Premda procedura za razdruživanje postoji, ona do sada nikada nije bila aktivirana. Zbog toga se postavljaju mnogobrojna pitanja o tome kako će se definisati novi odnosi u slučaju da pobede pobornici Brezita, nakon braka koji je trajao više od četiri decenije, od 1973.

Treba li taj novi odnos urediti već ugovorom o izlasku? Ili će se morati voditi posebni pregovori? Druga opcija čini se verovatnijom, konstatuje hrvatska agencija.

London bi morao takođe promeniti svoje nacionalno zakonodavstvo kako bi zamenio mnoge zakone koji proizlaze iz članstva u EU-u, kao na primer na području finansijskih usluga.

"To će verojatno potrajati dugo, prvo da bi dogovorili izlazak iz EU-a, a potom naše buduće odnose s EU-om te naposletku naše trgovinske sporazume sa zemljama izvan EU-a", ističe britanska vlada u jednom istraživanju predstavljenom u britanskom parlamentu u februaru.

Izveštaj spominje "do deset godina neizvesnosti" koja bi opterećivala finansijska tržišta ili vrednost funte.

Predsednik Saveta Evrope Donald Tusk je takođe kazao da bi procedura razdruživanja mogla trajati sedam godina.

"Sve bi bilo gotovo do kraja 2019.", smatra pak bivši britanski ministar pravosuđa, evroskeptik Kir Grejling (Ćris Grayling).

Kada se govori o modelu, norveškom ili švajcarskom, Hina navodi da bi najjednostavnija pretpostavka bila da se Velika Britanija pridruži Islandu ili Norveškoj kao članica Evropskog ekonomskog postora (EEA), što bi joj osiguralo pristup zajedničkom evropskom tržištu.

Ali London bi tada morao poštovati pravila tog tržišta, a ne bi mogao učestvovati unjihovom definisanju i morao bi uplaćivati priličnu svotu novca u zajednički evropski budžet.

To mu, ističe se, ne bi donelo ni toliko željenu kontrolu nad imigracijom.

Norveška primenjuje ista pravila o slobodi kretanja ljudi kao i EU, prenosi Hina pozivajući se na EUobzerver.

Drugi scenarijo mogao bi biti primer Švajcarske. Ali, "malo je verojatno da bi Ujedinjeno Kraljevstvo htelo krenuti tim putem", smatra bivši glavni pravnik Saveta EU-a, Žan Klod Piris, danas konsultant (Jean-Claude Piris).

U jednom istraživanju o posledicama Bregzita, on ističe da je Švajcarska sklopila više od stotinu sektorskih sporazuma s EU-om, izuzevši usluge, i da Unija danas nije time zadovoljna.

Pokušaj Švajcaraca da na referendumu 2014. ograniče useljavanje iz EU-a, što je protivno slobodi kretanja ljudi, izazvao je haos. Brisel  je zauzvrat blokirao pristup švajcarskim univerzitetima, evropskim istraživačim projektima, a studentima pristup  Erasmusu.

Restrikcije za radnike iz EU-a još nisu uvedene i rešenje se još traži. "Zajedničko tržište nije švajcarski sir", upozorila je tim povodom potpredsednica EK Viviane Reding.

EU povezuje zajedničko tržište sa slobodom kretanja ljudi pa bi to Velika Britanija u nekoj meri morala prihvatiti. Druge opcije su sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini s EU-om ili carinska unija kao s Turskom. Bez dogovora, Ujedinjeno Kraljevstvo "postalo bi jednostavno od datuma izlaska treća država u odnosu na EU, kao SAD ili Kina", kaže Piris.

Kakav god bio scenarij, London ima samo jednu alternativu, smatra on: postati "svojevrstan satelit EU-a" ili se suočiti s "većim preprekama između svojeg gospodarstva i svojeg glavnog tržišta".

Institut Open Evrope upozorava da bi rešenja po uzoru na Norvešku, Švajcarsku i Tursku bila mnogo nepovoljnija za Veliku Britaniju u odnosu na prednosti koje sada uživa kao punopravna članica EU-a.

Neki kao mogući presedan navode primer Grenlanda. Ta danska autonomna teritorija izašla je iz tadašnje Evropske ekonomske zajednice (EEZ) 1985.

No analitičari upozoravaju da je član 50 uveden 2009. toliko pravno promenio situaciju da poređenje s Grenlandom nije moguće.

"Zbog odredbi članka 50 jasno je da bi razdruživanje bilo dugotrajan i složen proces", kazala je za nemačke medije Agata Gostynska-Jakubowska iz Centra za evropsku reformu. "Ako Britanci budu glasovali za izlazak iz EU-a, više neće biti povratka", rekla je ona uoči referenduma.

Fabian Zuleeg iz Centra za evropsku politiku iz Brisela rekao je za EUobserver da će o drugim državama članicama EU-a zavisiti  kakvi će biti pregovori s Velikom Britanijom.

"Drugim članicama EU-a nije u političkom interesu da jako popuste Velikoj Britaniji", rekao je, jer bi to ostavilo utisak da je biranje onoga što vam se sviđa iz evropskih politika moguće pa bi i druge države mogle zatražiti isto. "Iako pravni okvir postoji, govorimo o jako političkom procesu", rekao je.

Nakon što je izvesno da se Bregzit dogodio, prva institucija koja će se naći u iskušenju je Evropska centralna banka  (ECB). Postoji, naime, opasnost da bi evropskim bankama moglo ponestati likvidnosti.

Bankarski sištem se za Bregzid pripremio zadnjih mesec dana.

"Za svaku banku koja bi mogla osetiti posledice, imamo plan", kazala je Daniele Nouvy, predsednica Nadzornog odbora Evropske centralne banke, na nedavnom saslušanju u Evropskom parlamentu.

I najzad, šesto pitanje koje se otvara kakve će Bregzit imati posledice za Britance koji žive i rade u EU.

London bi morao pregovarati o statusu svojih gotovo dva miliona državljana koji žive ili rade u EU-u. Njihova prava na mirovinu ili pristup zdravstvenim uslugama u 27 država članica EU-a biće dovedena u pitanje.

"Britanski državljani koji žive u inostranstvu, uključujući penzionere u Španiji, ne bi mogli očekivati da će im ta prava biti garantovana", navela je britanska vlada u svom februarskom istraživanju.

A svako pravo koje bi se dogovorilo za Britance u drugim državama članicama EU-a bilo bi uslovljeno reciprocitetom za građane EU-a u Ujedinjenom Kraljevstvu, upozorava se, takođe, prenosi Hina.

Nastavak na NoviMagazin.rs...