Izvor: Vostok.rs, 12.Mar.2014, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na predsednika Miloševića
12.03.2014. -
Slobodan Milošević je epoha, ključni i tragični prelom u istoriji Jugoslavije. I danas se sećamo ovog harizmatičnog predsednika patriote. Podsećamo da je 11. marta 2006. godine Milošević preminuo u zatvoru Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, prema podacima autopsije, od infarkta miokarda. Da ostavimo po strani okolnosti njegove smrti i nećemo ovog puta utvrđivati u čemu je političar bio u pravu, a u čemu ne. Mnogo je važnije kako se njegova uloga >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u istoriji Jugoslavije vidi sa vremenske distance. Dajemo reč istoričaru, rukovodiocu Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jeleni Guskovoj.
- Narod je glasao za Miloševića na svim izborima od 1990. godine do 2000. godine. Postavlja se prirodno pitanje: zašto se to dešavalo? Pre svega zato što je vodio zemlju kroz vrlo teške etape. To je bila epoha ratova, raspada. Ali glavni njegov zadatak, kako mi se čini, bio je životni, bio je pokušaj da se kao prvo očuva Jugoslavija, kao drugo da se smanji broj nesreća koje su morali da dožive Srbi.
Milošević je imao vrlo mnogo grešaka. Ali meni se čini da će on ostati zapamćen po tome što je vrlo snažno, smelo i arugmentovano branio pravo Srbije na svoju istoriju, pravdu i istinu 1991-1996. godine. I, naravno, uljkučujući 1999. godinu. I drugo, Milošević je ostao zapamćen po tome kako je rekao čvrsto „ne“ NATO-u 1998. godine, i to je bio osnovni uzrok bombardovanja Jugoslavije. Tada je prvi zadatak NATO-a bio da ukloni nepopustljivog rukovodioca zemlje, a drugi da na što manje delove rasparča Jugoslaviju, da je učini poslušnom, da je baci na kolena, kako bi NATO kao organizacija mogao da uđe na ovu teriotoriju i potpuno da raspolaže i teritorijom, i ljudskim, i prirodnim resursima. Tada, 1999. godine, Milošević nije bio slomljen. Armija je praktično izašla kao pobednik u toj neravnopravnoj borbi... I to što NATO nije uspeo da dostigne 1999. godine, bilo je realizovano nešto kasnije, dvehiljaditih.
Danas više niko ne naziva Slobodana Miloševića nacistom, fašistom. Ali upravo ove reči je koristila zapadna propaganda kako bi ubedila čitav svet da je neophodno boriti se protiv njega. Tada je to bio deo propagande, deo informacione pripreme za agresiju 1999. godine.
Slobodan Milošević će ostati zapamćen kao čovek koji je mislio o interesima svoje zemlje. Najvažnija je njegova borba za Sribju, za Jugoslaviju i ona hrabrost kojom je branio interese svog naroda i svoje zemlje već u Haškom nepravednom tribunalu, koji ga je, nažalost, pogubio, smatra Jelena Guskova, rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instiutta za slavistiku RAN.
Grigorij Spokolov, Vera Žeredeva,
)
Izvor: Glas Rusije
