Izvor: B92, 10.Avg.2008, 03:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SB UN bez odluke o Južnoj Osetiji

Njujork, Pariz, Berlin -- Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ponovo nije uspeo da donese odluku o oružanom sukobu u Južnoj Osetiji.

Generalni sekretar UN Ki-Mun Ban izrazio je zabrinutost zbog eskalacije nasilja u Gruziji i zatražio hitno okončanje sukoba. Predsedavajući Saveta, belgijski ambasador u UN Jan Grauls je, posle zatvorenog sastanka na kome je pomoćnik generalnog sekretara UN Edmond Mule obavestio Savet bezbednosti UN o situaciji u Gruziji, rekao da brza promena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanja na terenu čini teškim usaglašavanje zajedničkog stava.

Prema njegovim rečima, nekoliko članica Saveta bezbednosti založilo se za prekid vatre, dok su druge izrazile zabrinutost zbog borbi i posledica vojnih dejstava po civilno stanovništvo, prenosi DPA.

Ruski ambasador Vitalij Čurkin je posle sastanka izjavio da Moskva ima političke i humanitarne razloge za svoje prisustvo u Južnoj Osetiji. On je novinarima rekao da je, od kako su u četvrtak počele borbe, ubijeno oko 2.000 civila u Južnoj Osetiji, a oko 30.000 ljudi je izbeglo u Rusiju.

"Rusija se neće povući", rekao je Čurkin. "Da bismo se povukli, moramo biti sigurni da tamo neće biti genocida. To su krupne stvari".

On je odbacio pozive na prekid vatre, rekavši da to nije ispravno rešenje dok se još vode borbe. Čurkin je, umesto toga, pozvao Gruziju da povuče svoje trupe iz Južne Osetije, čiji je glavni grad, kako je dodao, uništen gruzijskim raketama.

"Gruzija se mora povući sa teritorije Južne Osetije koju je zauzela u vojnoj agresiji i prihvatiti sporazum o odricanju od sile, što smo ih proteklih godina pozivali da učine", rekao je ruski ambasador u UN.

Čurkin je, takođe, optužio Savet bezbednosti UN da kasni za događajima u Gruziji i dodao da neki njegovi članovi, koje nije imenovao, nastoje da odlože sastavljanje zvaničnog saopštenja u vezi sa borbama.

SB UN obavešten o eskalaciji sukoba

Sukobi u Gruziji šire se van granica Južne Osetije, izjavio je pomoćnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Edmond Mule na sinoćnjem sastanku u Savetu bezbednosti UN i upozorio na rastući broj žrtava konflikta.

Kako je objavljeno na internet sajtu UN, Edmond Mule, koji je zadužen za mirovne operacije UN, obavestio je članice Saveta bezbednosti o najnovijem razvoju događaja u Gruziji, gde traje sukob gruzijskih sa snagama Južne Osetije i Rusije.

On je novinarima, nakon sastanka iza zatvorenih vrata, rekao da je već značajan broj žrtava i izbeglica i zvačajan obim uništavanja u otcepljenoj gruzijskoj republici Južnoj Osetiji, od kako su borbe počele 7. avgusta.

Prema njegovim rečima, posmatračka misija UN u Gruziji, koja od 1993. godine nadgleda primirje između Gruzije i njene druge otcepljene republike Abhazije, obavestila ga je da očekuje da abhaske snage već u nedelju ujutru otpočnu vojnu operaciju protiv gruzijske vojske u Kodorskom klancu.

On je dodao da su vlasti Abhazije obavestile posmatrače UN da se povuku odatle, na dajući objašnjenje za taj zahtev.

Čurkin: Koliko još civila treba da pogine?

Koliko civila treba da pogine da to opišemo kao genocid? - upitao je ruski ambasador u Savetu bezbednosti Vitalij Čurkin na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u raspravi sa američkim ambasadorom u UN Zalmajem Halilzadom.

"Kada je 2.000 civila poginulo, da li je to genocid ili ne, koliko civila treba da pogine da to opišemo kao genocid? U mnogo situacija i u mnogo primera vi ste to isto radili. U slučaju Kosova niste ograničli granice toga šta je Kosovo već ste nasumično počeli da bobmardujete Beograd i mostove na Dunavu koji su mnogo kilometara od tog konflikta", rekao je on.

"Ja odbijam svaki pokušaj da vi kažete da mi vojno delujemo na neselektivan način. Pogledajte izjavu ambasadora Halizada o teroru protiv civilnog stanovništva. Gospodine ambasadore, ta vaša izjava je neparihvatljiva, pogovotovo kao predstavnika zemlje za čije akcije mi dobro znamo, akcije u Iraku, Avganistanu, u Srbiji", naglasio je ruski ambasador u UN.

"Kako da opošemo ovu akciju gruzijskih trupa ukoliko agresija bude protiv sopstvenog naroda, kojim pravnim terminima možemo da opišemo ovo što su uradili Gruzini? Možemo li da upotrebimo termin etničko čišćenje, kada je pre više dana 30.000 ljudi proterano iz Južme Osetije, jedna trećina ukupnog stanovništva, kada su morali da predju granicu iz južne Osetije na sever rizikujući život, zar to nije etničko čišćenje, treba li to da opišemo kao genocid ili ne?", upitao je Čurkin.

Francuska predlaže plan za rešenje krize

Francuska, koja trenutno predsedava EU, predložila je plan o okončanju krize u Južnoj Osetiji, koji sadrži poziv ruskim i gruzijskim snagama da se povuku.

Plan poziva na "ponovno uspostavljanje situacije koja je ranije vladala u regiji, uključujući povlačenje ruskih i gruzijskih snaga na svoje prethodne pozicije," saopšteno je iz kabineta francuskog predsednika Nikole Sarkozija, navodi Rojters.

Plan koji predlaže Francuska sadrži tri ključna elementa: momentalni prekid nasilja, puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Grizije i povratak na prethodnu situaciju na terenu, prenosi ANSA.

U saopštenju se navodi i da će, na poziv predsednika Sarkozija, šef francuske diplomatije Bernar Kušner, otputovati u region "što je ranije moguće, kako bi stranama u sukobu predložio načine za izlazak iz krize".

Šef francuske diplomatije Bernar Kušner ocenio je da eskalacija nasilja u Južnoj Osetiji podseća na sukobe koji su u nedavnoj prošlosti potresali Balkan.

"Suočeni smo sa eskalacijom nasilja koje je rezultiralo velikim brojem žrtava, znatnom štetom i rastućim brojem raseljenih", izjavio je Kušner za francuski dnevnik "Parizjen", uoči posete Gruziji i Rusiji, kao posrednik.

Kušner je kazao da su "sve države članice Evropske unije privržene teritorijalnom integritetu i suverenitetu Gruzije, koji treba da poštuju sve članice međunarodne zajednice."

Reakcije lidera Zapada

Američki predsednik Džordž Buš i francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji su danas razgovarali telefonom o situaciji u Južnoj Osetiji, imaju generalno isti stav o tom pitanju, saopštio je portparol Bele kuće Gordon Džondro.

Dva predsednika su se pre svega složila oko tri tačke: potrebe postizanja prekida vatre, povlačenja vojnika i poštovanja teritorijalnog integriteta Gruzije, prenele su svetske agencije.

Ove tri tačke čine, po agencijama, osnov plana Francuske, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, za rešenje krize u Južnoj Osetiji.

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer danas se založio za smirenje konflikta u Zakavkazju i u kontaktima sa svojim kolegama iz Rusije i Gruzije zatražio hitnu obustavu vatre, saopštilo je nemačko Ministarstvo inostranih poslova.

Štajnmajer se, kako je saopšteno, u više telefonskih razgovora, založio za uspostavljanje direktnih kontakata između vlada Rusije i Gruzije, u cilju pronalaženja političkog rešenja krize.

O sukobu u Južnoj Osetiji, Štajnmajer je razgovarao i sa, kako je navelo Ministarstvo u Berlinu, šefovima diplomatije SAD, Francuske, Poljske i Finske, kao i sa visokim predstavnikom za spoljnu politiku Evropske unije Havijerom Solanom.

Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Luis Maria de Puč ponovio je danas poziv na hitan prekid nasilja u Južnoj Osetiji i povratak na politički dijalog i pozvao je Rusiju da ne preduzima nikakvu akciju kojom bi prekoračila svoj mandat za održavanje mira u toj oblasti.

De Puč je ukazao da Parlamentarna skupština poštuje međunarodne norme i principe, među kojima je i princip teritorijalnog integriteta, i da je spremna da pomogne stranama u sukobu da pronađu miroljubivo rešenje sukoba, kaže se u saopštenju za štampu Parlamentarne skupštine SE.

Janjić: Sukob će brzo stati

Direktor Foruma za etičke odnose Dušan Janjić ocenio je danas da će oružani sukobi u Južnoj Osetiji vrlo brzo stati, jer se Rusija nalazi u povoljnoj situaciji, zbog blokade u Savetu bezbednosti UN po pitanju Kosova, a u suštini po pitanju rusko-američkih odnosa.

"Bušova administracija u drugom mandatu ne želi sa Rusijom da raspravlja o pitanjima kao što je Kosovo, Gruzija... Kao što ste videli i sada prepušta taj problem Evropskoj uniji", rekao je Janjić Tanjugu.

Podrška Karadžiću i Rusiji

Okupljeni u centru Beograda koji već 20 dana protestuju protiv hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića večeras su su dali podršku i "ruskom narodu, posebno 58. armiji, koja se nalazi u Južnoj Osetiji".

On je dodao i da je očigledno da Rusija ne želi da dozvoli da se SAD "lako izvuče iz obe krize, koje će ona pretvoriti u globalne krize upravo zbog blokade u Savetu bezbednosti UN".

"Rusija je pripremala 'kosovsku platformu' tako da je može iskoristiti i sada i trenutno niko ne spominje Kosovo, ni Sregej Lavrov, ni Kondoliza Rajs, ali to je zato što se podrazumeva da ono postoji", rekao je Janjić.

Po njegovim rečima, pitanje Kosova za Rusiju je presedan - pravilo koje može da koristi ako želi da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju, regione sa proruskim većinskim stanovnistvom koji su proglasili otcepljenje od Gruzije.

Aktuelna dešavanja u Južnoj Osetiji neće dovesti do konačnog rešenja, odnosno rasparčavanja Gruzije, pa treba pretpostaviti da će se Kosovo, otvoreno kao tema, javiti tek posle više pokušaja EU da sredi ovaj problem sa Rusijom, smatra Janjić.

Direktor Foruma za etničke odnose navodi i da ćemo "u svakom slučaju, još dugo godina prisustvovati i ratnim sukobima i diplomatskim pregovorima vezanim za ovaj deo nekadšnjeg SSSR-a".

On je ocenio i da je u Južnoj Osetiji očigledno došlo do kulminacije krize koja traja duže godina i "da je Rusija krenula u ofanzivu ne bi li, zapravo, to pretvorila u svoju korist".

Nastavak na B92...

Radio Televizija Vojvodine: Rat u Južnoj Osetiji: Savet bezbednosti nikako do zajedničkog saopštenja

Mondo: EU ima plan za prekid rata na Kavkazu

Radio Televizija Vojvodine: Južna Osetija: Savet bezbednosti i dalje bez odluke