Izvor: Blic, 02.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD napaduju, ali ne znaju kako
SAD napaduju, ali ne znaju kako
VAŠINGTON (BBC-agencije) - U američkom Senatu juče je nastavljena javna debata o tome da li treba pokrenuti vojnu akciju protiv Iraka. Bivši šef inspektora UN za iračko naoružanje Ričard Batler izjavio je da postoje dokazi da irački lider Sadam Husein pojačava napore da razvije oružje za masovno uništavanje. Batler je izjavio da Iračani, u laboratoriji u podrumu jedne bolnice, proizvode smrtonosni virus kuge, koji bi mogao biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << korišćen kao biološko oružje.
Prema Batlerovim rečima, irački lider Sadam Husein nije daleko ni od izgradnje nuklearnog oružja. 'Ukoliko sada odložite rešavanje tog problema, cena koju ćete platiti kasnije biće veća', poručio je bivši šef inspektora u Iraku članovima američkog Senata.
Pred komitetom se pojavio i bivši irački naučnik Kidhir Hamza, koji je nekada radio na nuklearnom programu. On upozorava da i ako bi Sadam pristao na povratak inspektora UN, oni ne bi bili u stanju da pronađu nedozvoljeno naoružanje, jer su pogoni u kojima se ono proizvodi dobro skriveni i rasuti po velikom broju vladinih zgrada. Londonski 'Indipendent' tvrdi da nikakva akcija protiv Iraka neće biti pokrenuta do kraja godine. List se pritom poziva na predsednika Spoljnopolitičkog odbora Džozefa Bajdena, koji je senatorima nagovestio da je administracija predsednika Džordža Buša svoje ključne saveznike obavestila da u oktobru neće biti nikakve iznenadne akcije protiv Sadama.
Vremenski period za napad je stoga sužen na prva tri ili četiri meseca naredne godine, pre nego što počne vrelo iračko leto, tvrdi 'Indipendent'.
'Gardijan', pak, ukazuje da Vašington za planirani napad na Irak još nema podršku jednog od ključnih saveznika - Turske. List prenosi da je turski premijer Bulent Edževit prekjuče novinarima rekao da pokušava da ubedi Amerikance da odustanu od intervencije. Istanbulska štampa piše da je američki ambasador u Ankari u utorak zatražio dozvolu da na turskoj teritoriji budu stacionirane američke kopnene snage koje bi učestvovale u napadu, kao i da se u intervenciji koriste turske vojne vazduhoplovne baze. 'Gardijan' prenosi reči jednog analitičara iz Ankare, koji veruje da će Turska, htela ili ne, morati da učestvuje u akciji protiv Iraka, jer bi u suprotnom izgubila uticaj na ono što će se u regionu dešavati posle toga. Neslaganja u Bušovom kabinetu
VAŠINGTON (Rojters) - U administraciji predsednika Džordža Buša došlo je do neslaganja između civilnih i vojnih vlasti u vezi sa planom za svrgavanje iračkog predsednika Sadama Huseina, objavljuje dnevnik 'Vašington post'. Civilne vlasti se zalažu da u akciji protiv Huseina bude upotrebljen manji broj vojnika, u okviru jedinica za brza dejstva, dok vojne strukture drže do pažljivo isplanirane akcije koja bi uključivala veći broj jedinica.
Citirajući izvor koji je želeo da ostane anoniman, a koji je prisustvovao raspravi, Vašington post prenosi da suprotne stavove iznose potpredsednik SAD Dik Čejni i ministar odbrane Donald Ramsfeld. Državni sekretar Kolin Pauel i direktor CIA Džordž Tenet su skeptični i žele da se akcija pažljivo isplanira jer su zabrinuti šta će se dogoditi posle svrgavanja Sadama Huseina. 'U svim krugovima se razmišlja samo o ovom pitanju. Do akcije protiv Iraka mora doći jer je predsednik bio jasan, a sada nema povlačenja što dodatno opterećuje stratege', zaključuje izvor Vašington posta.
