Izvor: Deutsche Welle, 23.Jan.2016, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusiju čeka još jedna godina recesije?
Ruske vlasti pripremaju stres-test za privredu koja mora da funkcioniše sa cenom nafte od 25 dolara po barelu. U međuvremenu, analitičari upozoravaju da bi Rusiju veoma moglo da zaboli, ako cena nafte nastavi da pada.
Kako je cena nafte pala ispod psihološke barijere od 30 dolara odnosno 27,5 evra po barelu, vlasti u Moskvi su počele da pripremaju stres-scenario za ekonomiju zasnovanu na ceni nafte od 25 dolara po barelu. „Mi pripremamo stres-test, da budemo spremni za svaku >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << neočekivanu situaciju“, rekao je ministar za ekonomski razvoj Rusije Aleksej Uljukajev prošle nedelje za rusku televiziju.
S obzirom da oko polovine prihoda Kremlja potiče od izvoza nafte i gasa, zvaničnici pomno prate cene. Budžet zemlje za 2016. se zasniva na ceni nafte od 50 dolara za barel. Prema ovom računu, budžetski deficit – razlika između troškova i prihoda vlade – trebalo bi da iznosi oko 2,3 milijardi rublji ili 26.7 milijardi evra ili tri odsto BDP-a zemlje. Kako bi sprečio da deficitarni jaz postane još veći, premijer Dmitrij Medvedev najavio je bitno rezanje državnih rashoda. On je naredio da sva ministarstava i vladine agencije dostave predloge za smanjenje troškova. Prethodno je Ministarstvo finansija preporučilo smanjenje potrošnje za deset odsto u svim državnim institucijama, piše ruski poslovni dnevnik Vedomosti, pozivajući se neimenovane vladine zvaničnike.
Još jedna godina recesije
Međutim, analitičari upozoravaju da je potreban još dublji rez, ako cena nafte nastavi da pada. Ekonomisti koje je kontaktirao DW očekuju da će do kraja godine cena nafte da se vrati na prosek od 40 do 45 dolara po barelu. Prema ovom scenariju, ograničavanje budžetskog deficita na tri odsto BDP-a je realno ako vlada ostane pri smanjenu troškova od deset odsto, rekao je Oleg Kuzmin, glavni ekonomista za Rusiju u Renaissance Capital u Moskvi.
Kris Vifer iz Moskovske istraživačke firme Macro-Advisory ističe da bi Kremlj mogao da pokuša da ograniči budžetski deficit povećanjem nekih poreza. Jedna opcija bi mogla biti uvođenje specijalnog poreza za naftne kompanije, rekao je on. Vifer je objasnio da ruske naftne kompanije imaju velike profite zbog slabljenja rublje jer svoje prihode u dolarima pretvaraju u rusku valutu. Pri ceni nafte od 45 dolara po barelu, Rusija će se suočiti sa još jednom godinom recesije, smatraju analitičari. Prema preliminarnim procenama, BDP zemlje je u prošloj godini smanjen za skoro četiri odsto.
Rizici za budžet
Ipak, ovaj scenario nije najgori: Ako cena nafte ove godine ostane u proseku 30 ili čak padne na 20 dolara po barelu, Rusija bi mogla da se nađe u još većim mukama. Prema proceni američke banke Citi, pad od 10 dolara po barelu odgovara smanjenju BDP-a za jedan odsto. To znači da bi 30 dolara za barel značilo da će se ruska ekonomija smanjiti za 1,5 odsto, upozorio je Citi u napomeni investitorima. Ali, još veći problem je ako bi budžetski deficit porastao na 4,4 odsto BDP-a. To bi smanjilo, ako ne i iscrpelo državne rezerve, koje su 1. januara iznosile 3,6 biliona rubalja.
Velika nezaposlenost, sve veća poskupljenja – posledice ekonomske krize jasno se osećaju u ruskoj svakodnevici. Svaki sedmi građanin živi ispod granice siromaštva, a broj onih kojima je pomoć potrebna raste.
„Iako je situacija teška, Rusija još godinu dana može da uživa u luksuzu finansiranja svog federalnog deficita crpeći državne rezerve. Međutim, ukoliko se cena nafte ne oporavi do 2017. godine, biće sve teže praviti buduće budžete“, dodaje Citi u analizi.
Udarac za domaćinstva
Šokantni scenario – pad cene nafte do 20 dolara za barel – postaje sve više moguć, rekao je Vifer. Naročito nakon što je Iran najavio planove za nastavak izvoza nafte, posle ukidanja sankcija. Prema ovom scenariju ruska ekonomija će se smanjiti za šest odsto, dok će budžetski deficit dostići osam odsto BDP-a. Drugim rečima, ruska domaćinstva treba da se pripreme za još jednu tešku godinu.
U međuvremenu, nagli porast potrošačkih cena će nastaviti da umanjuje realne prihode, koji su se već smanjili za 3,5 odsto tokom protekle godine, rekao je Vifer. Prema Saveznoj službi za statistiku, prošle godine je inflacija sa 12,9 odsto bila najveća u proteklih sedam godina. Ove godine, kupovna moć ruskih potrošača će verovatno još više oslabiti.
Ekonomski stručnjak Vifer očekuje da vlada, u nastojanju da suzbije dalje troškove, zamrzne plate u javnom sektoru i zadrži povećanje penzija na minimalnoj stopi od četiri odsto. Mada je Kremlj prošle godine izbegao rast nezaposlenosti, ako se recesija nastavi, verovatno ove godine neće imati toliko sreće, rekao je Vifer. „To bi moglo da stvori veoma tešku situaciju za Kremlj pred izbore za Dumu u septembru, naročito ako budžetski rezovi pogode socijalna davanja, zdravstvo i obrazovanje“, dodao je on.
