Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Jul.2014, 14:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija: Ko uvodi sankcije "agresor"

Poslanici ruske Dume razmatraju predlog da uvedu termin "agresorska država" u zakone Rusije, piše danas ruski list "Izvestija".

Prema izvorima tog lista, "agresorska zemlja" biće definisana kao "država koja uvodi sankcije Ruskoj Federacii, ruskim građanima i ruskim pravnim licima", prenosi RIA Novosti.

Amandmani koje su predložili Evgenij Fedorov i Anton Romanov iz stranke Ujedinjena Rusija biće uvršteni u nekoliko federalnih zakona, uključujući ugovorno pravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i revizorske propise.

"U cilju zaštite osnova ustavnog poretka, odbrane i bezbednosti zemlje i zaštite domaćeg tržišta, kao i nacionalnog ekonomskog razvoja, vlada Rusije će imati pravo da usvoji listu zemalja agresora", navedeno je u objašnjenju ovog predloga.

Prema tom dokumentu, stranim pravnim entitetima i pojedincima registrovanim kao "agresorske države" biće zabranjeno da pružaju revizorske i konsultantske usluge u Rusiji.

"Svih šest vodećih američkih revizorskih i konsultantskih kompanija koje rade u Rusiji, a to su "Deluat", "KPMG", "Ernst i Jang", "PrajsvoterhausKopers", "Boston konsalting grup" i "Mekinsi", biće na ovoj listi", izjavio je za ruski list Evgenij Fedorov.

Dokument će sutra biti poslat vladi na preispitivanje.

Rusija: Japanske sankcije "neprijateljske"

Rusija je danas nazvala "neprijateljskim" plan Japana da uvede sankcije u vidu zamrzavanja imovine Rusima za koje se smatra da su imali ulogu u destabilizaciji istočne Ukrajine, rekavši da će to naneti štetu odnosima dve zemlje.

"Uvođenje novih sankcija Rusiji neizbežno će ugroziti čitav spektar bilateralnih odnosa i unazaditi ih", navedeno je u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova koje prenosi Rojters.

Japanska vlada je juče objavila da će uvesti dodatne sankcije Rusiji zato što zvanična Moskva nije uticala na ublažavanje konflikta između ukrajinskih i proruskih snaga na istoku Ukrajine, gde je 17. jula oboren avion "Malezija erlajnsa" sa 298 putnika i članova posade.

Te sankcije će na snagu stupiti uskoro, nakon što ih odobri vlada, navodi se u saopštenju japanskog Ministarstva spoljnih poslova, a prenela je agencija Kjodo.

Portparol vlade Jošihide Suga je precizirao da će biti zamrznuta imovina koju u Japanu poseduju pojedinci ili grupe direktno povezane sa ruskom aneksijom Krima i nestbilnošću na istoku Ukrajine.

Evropska unija je u subotu objavila da je proširila sankcije Rusiji zbog njenih postupaka u Ukrajini, na kome su imena još 15 ljudi, među njima šefovi obaveštajnih službi, kao i 18 kompanija i organizacija.

Na listi su, između ostalih, direktor Federalne službe bezbednosti (FSB) Rusije Aleksandar Bortnjikov, direktor Spoljne obaveštajne službe Mihail Fradkov i čelnik ruske Republike Čečenije Ramzan Kadirov, preneo je Itar-tas, koji podseća da se na "crnoj listi" EU nalazi ukupno 87 fizičkih i 20 pravnih lica.

Mangot: Ekonomske sankcije mogu voditi u rat Rusije i Ukrajine

Austrijski ekspert za Rusiju Gerhard Mangot smatra da ekonomske sankcije, koje EU planira da uvede Rusiji, mogu izazvati direktan rusko-ukrajinski rat.

Austrijski profesor je, u autorskom tekstu u bečkom dnevniku "Viner cajtung", naglasio da bi Kremlj, kada više nema šta da izgubi, mogao da zacementira svoje stavove.

"Sankcije će značajno štetiti ruskoj privredi", smatra Mangot, dodajući da nije sigurno da bi te mere mogle voditi ka promeni stava Moskve u vezi sa Ukrajinom, već, šta više, veliki je rizik da mogu da "zacementiraju" svoj stav.

"Kada više nema šta da se izgubi može doći do eskalacije oružanog sukoba. Sukobi u istočnoj Ukrajini mogli bi prerasti u direktan rusko-ukrajinski rat", upozorio je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Insbruku.

Srednjoročno, smatra Mangot, pogoršanje ekonomskog stanja zbog sankcija može voditi ka rastu nezadovoljstva sa rukovodstvom u Moskvi, ali to tako i ne mora biti.

"Sposobnost patnje Rusa u vezi sa stranim pritiskom je poznata", upozorio je on.

Prema njegovim rečima, EU ne mora da strepi od ekonomskih kontramera, jer Rusija ne može naneti štetu Uniji bez da sebi nanese veću štetu.

"Rusija zbog toga može da traži drugu adresu za kontramere, a to bi bila Ukrajina", ocenio je on, dodajući da bi Moskva mogla ne samo pooštriti trgovinska ograničenja, već i početi sa proterivanjem ukrajinskih gastarbajtera, što bi bio "najjači instrument".

Time bi, prema njegovim rečima, ekonomska stabilizacija Ukrajine bila još skuplja nego što je planirano, i to bi bila veoma visoka cena koju bi EU morala platiti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...