Izvor: B92, 14.Maj.2013, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rival Merkelove nije za širenje EU
Berlin -- Kandidat za kancelara opozicione Socijaldemokratske partije (SPD) Per Štajnbrik odbacio je princip automatizma u procesu proširenja Evropske unije.
On smatra da nijedna zemlja, koja želi da bude članica, ne sme da bude pošteđena zacrtanih kriterijuma i dogovorene procedure.
"Pre no što krenem u govor o daljem proširenju, imam utisak da moramo da se pobrinemo da dođe do reformi i demokratizacije institucija uz istovremeno poboljšanje celog procesa koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedna država mora da pređe na putu za učlanjenje", kazao je.
"Imam utisak da će nemačka vlada u sledećem mandatu morati da inicira otvorenu debatu o tome kako da evropske institucije učinimo efikasnijim i više demokratskim", rekao je Štajnbrik u intervjuu za Dojče vele.
On će na nemačkim saveznim izborima "izaći na megdan" aktuelnom kancelaru Angeli Merkel, koja-sudeći prema anketama, važi za favorita.
Na pitanje da li je Hrvatska zrela za učlanjenje 1. jula ove godine, Štajnbrik je rekao da je to pitanje već odlučeno, ali i dodao da on pripada školi Helmuta Šmita, bivšeg nemačkog kancelara. Šmit je, naime, više puta rekao, podsetio je Štajnbrik, da je EU prilično brzo povećana sa devet na dvanaest, pa na 15, 25, 27, i evo sada na 28 država.
"Pokušaću to da vam ovako prevedem - svako udruženje ili zajednica koja doživi takvu eksploziju proširenja novim članicama, mora da se pobrine da donese adekvatan statut. U njega mora biti uneta nova osnova, kako bi mogao da osta delotvoran. To nam je delimično uspelo sa Lisabonskim sporazumom. Ali neka vrsta automatskog voza pod sloganom 'Proširenje, proširenje, proširenje' - to, moram da priznam, nije moj stav", rekao je Štajnbrik.
Na pitanje šta bi, posle Lisabonskog ugovora moralo da se dogodi da bi se proces proširenja nastavio, Štajnbrik je odgovorio da bi Evropski parlament bi trebalo da dobije više prava, morao bi da bira predsednika Evropske komisije, ali i odlučuje o njegovom razrešenju.
"Zašto na primer imamo predsednika komisije, jednog stalnog i predsednika Evropskog veća koji se stalno mijenja. Zašto ne bismo na svim tim funkcijama imali jednog čoveka, kojeg bi birao Evropski parlament", rekao je Štajnbrik, koji je, kada je u ptanju finansijska i kriza evra naglasio da nema sumnje da prezadužene zemlje svoje budžete moraju da dovedu u red.
"Tu nema nikakve razlike između mojih stavova i stavova aktuelnih vlada. Samo je pitanje zbog čega su te zemlje u začaranom krugu. Ono što tražimo od Grčke ili Portugalije je ušteda od pet odsto bruto društvenog proizvoda. Ali kad to prenesem na Nemačku, pa kažem da bi to značilo da godišnje moramo da uštedimo 130 milijardi evra na saveznom nivou, u pokrajinama, opštinama i službama socijalnog osiguranja, tek onda nam je jasno šta radimo s tim zemljama. Kada bi kod nas u Nemačkoj neki političar rekao: 'Moramo da uštedimo 130 milijardi', nastao bi haos. A to se upravo i dešava u zemljama pogođenim dužničkom krizom", kaže Štajnbrik
ŠTAJNBRIK: Ne širiti EU po svaku cenu
Izvor: Telegraf.rs, 14.Maj.2013
- Imam utisak da moramo da se pobrinemo da dođe do reformi i demokratizacije institucija uz istovremeno poboljšanje celog procesa koji jedna država mora da pređe na putu za učlanjenje - rekao je kandidat za kancelara SPD
