Izvor: BKTV News, 09.Jun.2014, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Restrukturiranje preduzeća – odgovor na mnoga pitanja!
Nedavna izjava potpredsednice Svetske banke Lore Tak da bi kredit te finansijske institucije Srbiji u visini od 250 miliona dolara za podršku srpskom budžetu mogao postati dostupan već u septembru, ukoliko Vlada Srbije što pre reši problem preduzeća u restrukturiranju, vratila je fokus javnosti na problem 157 preduzeća, koji već dugi niz godina predstavljaju i veliki trošak budžeta, ali i veliku obavezu države.
Nedavne izmene Zakona o privatizaciji dali su Vladi Srbije još pet meseci da pokuša da spase što se spasti može od ovih preduzeća, koja su nekada bila stub naše industrije, a sada su na ivici stečaja, ili su već davno ispunili uslove za njega. Ta preduzeća nisu samo industrijski kapaciteti, već predstavljaju i 50-60 hiljada radnika koji su zaposleni u njima, a u ponekim slučajevi su bitni i za ekonomski opstanak gradova u kojima su ta preduzeća locirana – poput Priboja (FAP) ili Smedereva (Železara).
Korak u pravom smeru ili lepo ohrabrenje je memorandum o saradnji koji je FAP iz Priboja potpisao sa finskim proizvodjačem kamiona „Sisi auto“ koji bi od jeseni u FAP-u mogao da pokrene proizvodnju novih kamiona i delova za kamione, gde bi u prvoj fazi bilo zaposleno 200, a kasnije još 400 radnika. Pozitivna je i vest o interesovanju američke „Esmark stil grupe“ za Železaru u Smederevu. Oni već ,,snimaju,, stanje u Železari, što bi mogao da bude pozitivan znak da će se Amerikanci vratiti u Smederevo – posle US STEEL-a – Esmark Steel. To bi lepo zvučalo. Kao što lepo zvuči Mercedes u Ikarbusu.
Medjutim, potrebno je na desetine, pa i stotine ako je moguće, takvih partnera da bi se na dobar način rešio problem preduzeća u restrukturiranju. Ostalo je još samo 5 meseci – u sportskom žargonu ,,zaustavno vreme“ da se spasi od stečaja ono što još ima bilo kakvu tržišnu perspektivu, i da se sačuva što je moguće više radnih mesta u ovim preduzećima. A izgubljene su godine u lošim privatizacijama, čekanju da rešenja i strani partneri padnu sa neba.
Tužna je činjenica da smo mnogo radnih mesta izgubili u industriji u procesu tranzicije. Sada u industriji u Srbiji radi manje od 300.000 radnika, a pre svojinske transformacije radilo je izmedju 800 i 900 hiljada ljudi. Nemamo taj luksuz da ih izgubimo još nekoliko desetina hiljada. Zato će borba za svako radno mesto u restrukturisanim preduzećima biti teška.
Nova Vlada Srbije će u cajtnotu rešavanjem problema preduzeća u restrukturiranju rešavati i pitanje smanjivanja deficita budžeta, jer jednostavno u državnoj kasi više nema para za subvencije ovim preduzećima. I zato Vlada Srbije mora uraditi sve što je u njenoj moći da što veći broj ovih preduzeća nastavi da radi na tržišnim osnovama, pa makar ih prodavali ,,za 1 dolar,, da bar jedan broj radnika u tim firmama nastavi da radi, da prima plate, da srpska industrija makar ,,na škrge“ nastavi da diše. Svi su naravno svesni, da neka preduzeća neće preživeti, ali država njihove radnike mora zbrinuti, kroz otpremnine, a u te gradove pokušati da dovede nove investitore kako bi koliko-toliko ublažili efekat stečaja firmi koje nisu preživele restrukturisanje.
U rešavanju sudbine preduzeća u restrukturisanju Vlada Srbije će pokazati i svoju odlučnost i sposobnost da sa uspehom realizuje neophodne reforme i to će veoma ozbiljno ceniti i medjunarodne finansijske institucije, pre svih MMF i Svetska banka, rejting agencije, ali i potencijalni strani investitori. Rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju biće paradigma srpskih ekonomskih reformi.
Autor: Zoran Pavić
