Izvor: Politika, 21.Sep.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recesija završena, kako za koga
Velika kriza je zvanično proglašena za istoriju, ali većina Amerikanaca još ne vidi dokaze za to
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. septembra – Recesija je završena još pre 15 meseci, zvanično je utvrdio Nacionalni biro za ekonomska istraživanja, koji je jedini ovlašćen da meri poslovne cikluse. Trajala je godinu i po dana – počela je u decembru 2007, a okončana u julu 2009. – i bila je najduža od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veka.
Ovo je saopšteno sumnjičavoj američkoj javnosti koja nije baš upućena u tehničke definicije profesionalnih ekonomista – da je recesija opadanje privrednih aktivnosti u dva kvartala uzastopno – već više veruje svojoj svakodnevici. Prema najnovijem istraživanju medijske kuće „Foks njuz”, čak 88 odsto Amerikanaca veruje da kriza još traje. Uobičajeni odgovor koji se na tu temu daje pred mikrofonima ovdašnjih TV reportera glasi – „možda je bolje, ali onima drugima”.
U nesklad između zvanične statistike i životnih realnosti, imao je prilike da se uveri i predsednik Obama, prekjuče na nekoj vrsti mitinga u zdanju vašingtonskog „Njuzeuma”, muzeja medija. Tamo je bio izložen unakrsnom ispitivanju publike o ekonomskoj politici, jer uprkos svim merama koje preduzima njegova vlada, nezaposlenost opstaje na tvrdoglavih oko 10 odsto (u ovom momentu 9,6), a oko osam miliona onih koji su zbog krize ostali bez posla polako gube nadu da će ga ponovo naći. „Da li je američki san za mene završen”, pitao ga je jedan student, koji se očigledno nije uverio u realnost formule da svaka generacija ovde živi bolje od druge. „Apsolutno nije”, odgovorio mu je predsednik, čija se popularnost urušila u odnosu na onu sa kojom je izabran, zbog toga što ljudi pamte mnogo bolja vremena od ovih u bezmalo dve godine njegovog mandata. „Mi smo još zemlja u koju gledaju i kojoj streme milioni ljudi širom sveta.”
Jedna žena koja je glasala za njega iznela je svoj slučaj: „Moj muž i ja smo mislili da u našim životima neće više biti viršli i pasulja... je li ovo naša nova realnost?”
Sve što je predsednik mogao da joj odgovori bilo je – da razume njeno razočarenje, uz navođenje svega što je njegova vlada dosad učinila da krizu prevaziđe i pomogne srednjoj klasi koja je recesijom bila najviše pogođena.
Podsetio je da je cela ekonomija u momentu njegovog ulaska u Belu kuću bila na ivici kolapsa, i da su intervencijama države spaseni finansijski sistem i mnoge velike kompanije.
Branio je takođe i svoju nameru da ukine poreske olakšice najbogatijim sugrađanima (onima koji zarađuju preko 250.000 dolara godišnje – dva odsto stanovnika), uvedene na početku mandata njegovog prethodnika Džordža Buša. Tome se, međutim, protivi republikanska opozicija u Kongresu, pa i jedan deo kongresmena iz njegove stranke.
A na primedbu da je bio isuviše mek prema Volstritu, moćnoj finansijskoj industriji koja je izazvala krizu, ali se prva oporavila i ponovo ima velike profite, a njeni menadžeri ekstremno visoke zarade, Obama je odgovorio da je samo bio „praktičan”.
Nacionalni biro za ekonomska istraživanja u kome sede neki od najeminentnijih ovdašnjih ekonomista, određujući prvi put vremenske granice recesije, konstatovao je doduše da prilike još nisu povoljne i da je ekonomija daleko od punog pogona, odnosno od nivoa na kojem je bila pre decembra 2007. Ekonomski rast u drugom kvartalu ove godine bio je samo 1,7 odsto – ni izdaleka dovoljan da pokrene novi ciklus zapošljavanja.
Ljudi još oklevaju da troše kao nekad (potrošnja u bruto nacionalnom proizvodu ovde učestvuje sa 70 odsto), a kompanije da investiraju. Mnoge firme su, sem toga, videle da mogu da funkcionišu sa smanjenim brojem ljudi (koji za iste pare sada više rade), pa nemaju motiva da broj zaposlenih vrate na pređašnji nivo. „Za većinu porodica ekonomija još stagnira”, kaže harvardski ekonomista Loranc Kac. Zbog svega toga, posle velike recesije, oporavak velikoj većini liči na „veliko razočaranje”.
Milan Mišić
objavljeno: 22.09.2010.
