Izvor: Politika, 29.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radičova odlazi iz politike
Doskorašnja slovačka premijerka izvukla moralne i političke konsekvence iz pada vlade
Specijalno za „Politiku”
Prag – Mnogi Slovaci glasali su na izborima u junu prošle godine za Slovačku demokratsko-hrišćansku uniju (SDKU) samo zato što je na čelu njene izborne liste, dakle, i kao kandidat za premijera, bila Iveta Radičova, 55-godišnjakinja, sociolog po obrazovanju, koja je poslednjih godina unela novi duh i moral u slovačku desnicu. U >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moralne i intelektualne kvalitete ove žene, koja je bila premijerka od jula prošle godine do prenekoliko dana, uzdalo se dosta glasača desnice koji su hteli da se ova stranka izvuče iz klešta korupcionaštva i klijentelizma, što je i dovelo i do povlačenja s čela izborne liste njenog šefa, bivšeg premijera Mikulaša Dzurinde.
Ti glasači imaće u martu 2012. veliki problem za koga će glasati – Radičova je, naime, obznanila da se na tim prevremenim izborima, posle pada njena vlade, neće kandidovati za poslanicu niti će se angažovati u izbornoj kampanji SDKU čiji je potpredsednik. U najmanju ruku reč je o privremenom odlasku iz politike (nije isključila da će se 2014. kandidovati na predsedničkim izborima), a neki tvrde da je u pitanju i trajni izlazak, jer je najavila povlačenje i sa funkcija u stranci.
„U parlamentarne izbore sam stupila s geslom ’Zajedno ćemo u tome uspeti’. Nešto smo u tome uspeli ali nismo stvar doterali do kraja. Zato sam i postavila pitanje: mogu li opet reći da ćemo u tome zajedno uspeti? Mislim da ne”, izjavila je Radičova, najavljujući odlazak iz politike i dodajući da svoje šestogodišnje angažovanje u politici ne smatra neuspešnim.
I sam pad vlade je bio principijelan čin, koji je mogao možda se izbegne, ali ostaje pitanje po koju cenu. Iako je na početku i sama dosta kritikovala grčku dužničku neodgovornost i prebacivanje tereta dugova na druge, Radičova je na kraju je stala uz ostale zemlje evrozone, kao poslednja zemlja koja je izglasala proširivanje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. Cena tog usvajanja je bila – pad vlade.
Odlazak iz politike Radičove, koja je druga po popularnosti politička ličnost u zemlji, oslabiće njenu stranku i desni centar i otvoriće prostor za populističko-liberalnu stranku Sloboda i Solidarnost (koja je faktički, iako je bila u vladi, oborila vladu) da postane najjača na desnici i tako postane centar nove desne vladine koalicije koja bi se mogla formirati posle vanrednih izbora.
Pitanje je da li će desne stranke ovaj put imati za to dovoljno mandata u parlamentu jer bi stranka SMER – socijaldemokratija bivšeg premijera Roberta Fica, koja je pobedila i na prošlim izborima, ali nije našla partnera za koalicionu vladu, mogla sada pobeditiuverljivije i sama sastaviti vladu ili bar lakše naći koalicionog partnera na oslabljenoj desnici.
Za relativno kratko vreme, ova lepuškasta žena, univerzitetska profesorka i intelektualka, koju su neki, možda i malo preterano, smatrali nekom vrstom slovačkog ženskog Havela, zbog moralizma koji je unela u ovdašnju politiku, ostavila je dosta tragova. Taj zadatak je njoj još teži jer je htela desnicu s ljudskim licem i da „otme” monopol od levice na socijalne obzire i smisao za ljudsku solidarnost.
Ponekad je u praktičnim političkim koracima bila nestrpljiva, u nekim političkim istupanjima i previše emocionalna (politički protivnici kažu čak i histerična), ali je takva kao što jeste bila zanimljiva pojava i u širim evropskim razmerama. Najvažnije ostaje da nije izneverila one koji su zbog nje desnici lane dali šansu da formira vladu. U tome verovatno leži i šansa za njen eventualni povratak u politiku 2014.
Milan Lazarević
objavljeno: 30.10.2011.
