Izvor: Vesti-online.com, 18.Dec.2014, 13:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putin odgovara novinarima: Zapad nije imerator, a mi vazali

Predsednik Rusije Vladimir Putin optužio je danas Zapad da se "ponaša kao imperija" i da posle pada Berlinskog zida nije prestao da gradi zidove. "Zapadni partneri su odlučili da su oni imeperija, a ostali – vazali, koje treba pritiskati" rekao je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare.

Na pitanje novinara zar mu se ne čini da se sada zida novi zid između Rusije i Zapada i do čega to može da dovede, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Putin je kazao da se Zapad posle pada Berlinskog zida "nije zustavio".

Po njegovim rečima, posle pada zida, dogodila su se dva talasa širenja NATO.

"A sistem PRO (protivraketni štit) pored naših granica? Zar to nije zid? Niko se nije zaustavio. U tome je i najveći problem današnjih međunarodnih odnosa – naši partneri se nisu zaustavili već su odlučili da su pobednici", rekao je Putin.

"U tome je problem, nisu se zaustavili u izgradnji zidova, bez obzira na naše pokušaje da radimo zajedno bez ikakvih linija podele i u Evropi, i u svetu u celini", dodao je ruski predsednik.

Putin je odrečno odgovrio na pitanje da li su sankcije protiv Rusije "cena za Krim", dodavši da je to cena koju Rusija plaća zbog želje da se "očuva kao nacija i civilizacija, kao država". Na pitanje ukrajinskog novinara koliko je kao predsednik države i vrhovni glavnokomandujući poslao oružja i vojske u Ukrajinu, i šta će reći porodicama poginulih oficira, Putin je kazao da u Ukrajini

ratuju "dobrovoljci, a ne plaćenici".

Govoreći o ratnim zarobljenicima koji se nalaze u ruskim zatvorima, Putin je rekao da se protiv njih vodi istraga zbog učešća "u terorističkim napadima".

Rekao je da se zalaže za političko rešenje na istoku Ukrajine i da je Rusija spremna da bude posrednik.

Na pitanje kako vidi budućnost istoka Ukrajine, Putin je rekao da tamošnji građani na osnovu međunarodnog prava treba sami da izaberu svoju sudbinu.

Na desetoj, jubilarnoj, konferenciji, koja je počela u podne po moskovskom vremenu, neće biti ograničenja ni po pitanju tema, ni u pogledu vremena. Pravo da postavi pitanje Putinu ima 1.259 akreditovanih novinara.

Putinov razgovor sa novinarima će biti simultano prevođen na engleski, francuski i nemački jezik, a direktno će ga prenositi tri TV i tri radio-stanice.

Najduža do sada konferencija bila je ona 2008. godine i trajala je četiri sata i 40 minuta.

Povodom pitanja zašto planira da "protera" Koka kolu iz Rusije, Vladimir Putin je rekao da ta zemlja ima puno dobrih domaćih pića, čak i onih koji nisu alkoholna. Na to su se novinari nasmejali, pošto je jasna bila aluzija na ljubav Rusa prema votki.

Šta je još Putin rekao novinarima:

Rusija je spremna da bude posrednik u rešavaju sukoba u Ukrajini: vlasti u Kijevu ne poštuju obaveze iz sporazuma iz Minska.

Putin je kritikovao širenje NATO saveza na istok posle pada berlinskog zida i rekao da Kijev greši zbog upotrebe oružanih snaga na istoku zemlje.

Sadašnja ekonomska situacija u Rusiji je cena koju treba da platimo za Krim, a sankcije imaju udeo od 25 do 30 odsto u ekonomskim problemima Rusije.

Ali budžet Pentagona je skoro deset puta veći, oko 575 milijardi dolara. Vašington stvara pretnje po Rusiju planiranim razmeštanjem elemenata sistema raketne odbrane u Evropi. Oni ne raspoređuju elemente strateškog raketnog odbrambenog sistema samo na Aljasci, nego i u Evropi, u Poljskoj i Rumuniji, tačno na našim granicama.

Putin je pozvao međunarodnu zajednicu da obrati pažnju na plan SAD o postavljanju balističkih raketa u Rumuniji do 2015. godine, kao i u Poljskoj do 2018. godine.

Nastavak na Vesti-online.com...