Izvor: Vostok.rs, 25.Mar.2012, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo posao, pa onda društvene mreže
25.03.2012. -
Ruske kompanije društvene mreže smatraju najvećim zlom na internetu. To je pokazala anketa, koju je sproveo portal HeadHunder. Stanovnici Rusije u društvenim mrežama provode oko 50 minuta radnog vremena.
Istraživanje je pokazalo da stanovnici Rusije u toku radnog dana oko tri četvrtine sata troše na čitanje vesti, na komunikaciju preko mesendžera odlazi oko 30 minuta, na socijalne mreže – skoro sat. Za mnoge je već norma da radni dan započnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << od promene statusa na svojoj stranici, pregleda komentara prijatelja i ocenjivanja njihovih fotografija.
Odlazak na takve sajtove predstavlja pravi problem za kancelarije. Jer, komunikacija preko interneta zaposlenima oduzima ogromnu količinu vremena odvlačeći ih od rešavanja profesionalnih zadataka. Zbog toga se radna pitanja potiskuju u drugi plan, pažnja se rasejava, opada efikasnost rada. Na kraju, kompanije gube dobit kaže analitičar finansijske grupe „Kalita-Finans" Aleksej Vjazovski.
Poslodavci društvene mreže bezuslovno smatraju zlom i sigurni su da zaposlenima treba zabraniti da se u radno vreme bave sličnim stvarima, zato što je to zarazno. Ne samo to, najnovija naučna istraživanja pokazuju da ova težnja druženja s prijateljima u „Drugovima iz razreda" („Odnoklasniki"), „U Kontaktu" („VKontakte") i na „Fejsbuku" ima biohemijsku osnovu. Postoji hormon oksitocin koji se luči u toku druženja s bliskim ljudima i podstiče na bliže veze. Dobija se zatvoreni krug: ljudi se više druže, luče više oksitocina koji izaziva njihovu veću želju za druženjem. Ovaj začarani krug treba preseći, bar u radno vreme. Zato što to vreme plaća poslodavac i treba da se iskoristi za rešavanje zadataka koje daje poslodavac.
Međutim, 70 procenata anketiranih tvrdi da društvene mreže koriste kako bi preusmerili pažnju i napravili predah. Pritom je svaki treći uveren da „nenamensko" korišćenje radnog vremena ni na koji način ne utiče na produktivnost rada. Naprotiv, ubeđeni su da to samo povećava njihovu radnu sposobnost.
Želja da se čovek odmori od rada je lako objašnjiva s psihološke tečke gledišta. „Intenzivan rad, usredsređenost na rešavanje nekog složenog zadatka uvek predstavlja ulaganje psihoemocionalnih resursa," – kaže psiholog-publicista Sergej Ključnikov.
Zaposleni kažu da se na taj način oslobađaju stresa, da posle toga bolje rade, da im to ne smeta, već pomaže. Društvene mreže su popularne zato što omogućavaju kontakt, a druženje je sastavni deo ljudske prirode. Ljudi su sad pogruženi u različite projekte na poslu, vrlo su opterećeni, nedostaje im druženje sa živim ljudima. Društvene mreže predstavljaju i druženje i psihoemocionalno međusobno dejstvo s drugim ljudima. Zato su dvostruko popularne. I vrlo je teško da čovek pokuša da nešto ograniči kad su već stvorene.
Ipak, većina poslodavaca, blago rečeno, ne podstiče težnju svojih potčinjenih da radno vreme provode u društvenim mrežama. Po anketi, oko 60 odsto ruskih kompanija je uvelo zabranu za odlazak na takve sajtove. Istina, kako pokazuje praksa, blokiranje društvenim mreža ne daje nikakve rezultate. Ako je čovek sedeo na Fejsbuku i loše radio, posle zabrane neće raditi bolje. Osim toga, danas s bilo kog mobilnog telefona čovek može da uđe u mrežu. Tako da će radnik uveć naći mogućnosti da napravi pauzu na poslu.
Psiholozi poslodavcima savetuju da se pažljivije odnose prema saradnicima. Često je posećivanje socijalnih mreža u radno vreme signal da je posao dosadan i nezanimljiv. Što se tiče zaposlenih, preporučuje im se da ako već imaju neki slobodan trenutak, to vreme provedu za šoljicom kafe, u razgovoru s kolegom ili da jednostavno mirno posede i da se odmore. To je korisnije nego sedeti ispred monitora čitajući statuse internet-prijatelja.
Izvor: Golos Rossii, foto: ru.wikipedia.org/Amimciptimdim/cc-by-sa 3.0
