Izvor: Politika, 17.Feb.2012, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisnut skandalima, Vulf podneo ostavku
Predsednik Nemačke se povukao pošto je javno tužilaštvo u Hanoveru podnelo zahtev Bundestagu da se pokrene postupak za oduzimanje njegovog političkog imuniteta
Berlin, Hanover – Nemački predsednik Kristijan Vulf (52) podneo je juče neopozivu ostavku pošto je tužilaštvo u Hanoveru podnelo zahtev Bundestagu da se pokrene postupak oduzimanja njegovog imuniteta, javljaju agencije.
Vulf se tereti da je u periodu od osam godina bio umešan u niz afera – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao poslanik i potonji premijer pokrajine Donje Saksonije, zatim i kao 10. predsednik Savezne Republike.
Vulf je za ceremonijalnu funkciju šefa države bio lični izbor Angele Merkel, pa se tumači da je njegova ostavka udarac kancelarki u vreme krize evrozone.
Merkelova je odložila put za Rim gde je sa italijanskim premijerom Mariom Montijem trebalo da razgovara o dužničkoj krizi zone evra.
Ona je u kratkoj izjavi posle ostavke rekla da žali što Vulf odlazi i da će sa glavnim opozicionim strankama razgovarati kako bi se našao kandidat koji će ga zameniti.
U kratkom petominutnom saopštenju koje je pročitao u predsedničkoj palati Belvi, Vulf je priznao da je izgubio poverenje nemačkog naroda i da je zato nemoguće da nastavi sa ulogom koja treba da predstavlja moralni kompas nacije.
„Razvoj događaja u minulih nekoliko nedelja pokazao je da je poverenje koje sam stekao poljuljano. Zbog toga više nije moguće da obavljam funkciju predsednika kod kuće i u inostranstvu, kako se traži.“
Vulf je drugi nemački predsednik koji se povukao u manje od dve godine. Njegov prethodnik, bivši šef MMF-a Horst Keler, neočekivano je podneo ostavku 2010. posle kritika kojima je bio izložen zbog komentara oko nemačke misije u Avganistanu i zbog neslaganja sa kancelarkom oko dodele finansijske pomoći Grčkoj.
***
Političko stasavanja Vulfa je od samog početka bilo zasnovano na takozvanoj pomoći prijatelja i bezuslovnoj poslušnosti Demohrišćanskoj uniji.
Iako se u vreme kada je Vulf bio premijer Donje Saksonije smatralo da je potencijalni rival Merkelove – mnogi Nemci su uvereni da je njegovo imenovanje za predsednika bio način da ga kancelarka izgura iz političke arene – ona se zauzela da Vulf postane naslednik „neposlušnog” predsednika Kelera koji je podneo ostavku posle samo šest meseci provedenih u drugom mandatu.
U taboru vladajuće koalicije sada se nagađa nije li Vulfovo versko opredeljenje „kumovalo” pritisku kojem je, na kraju, podlegao? Vulf je bio prvi predsednik katolik u većinski protestantskoj Nemačkoj u minulih šest decenija – treći od kraja Drugog svetskog rata.
No, potvrđene informacije o predsednikovim nezakonitim radnjama ipak upućuju na drugi zaključak: šef nemačke države bio je upleten u niz afera iz kojih je izvlačio ličnu korist.
Vulfova reputacija krenula je nizbrdo kada je list „Bild“ prošle godine objavio da je obmanuo parlament oko zajma za kuću od 500.000 evra koji je, pre nego što je izabran, uzeo od prijatelja biznismena.
Obelodanjeni dokazi terete ga i da je za političke intervencije očekivao „protivusluge”, od besplatnih godišnjih odmora, korišćenja besplatnih kredita, pranja novca, do nabavke privatnih automobila u bescenje, pretnji predstavnicima medija, što se smatra zloupotrebom službenog položaja i sputavanjem slobode štampe.
Predsedniku, ipak, nije stavljeno na teret šta je činio, već kako je to činio: „Srozao je ugled čuvara morala nacije na nivo politikantstva malograđanskog karijeriste”, ističe dnevnik „Zidojče cajtung”.
Slične ocene davali su drugi mediji u Nemačkoj i u inostranstvu. „Cirher noje cajtung” je pisao: „Nameće se utisak da predsednik nije stasao u državnika velikog formata.“
Vulf je prošlog meseca priznao da je počinio „tešku grešku“ kada je uredniku „Bilda“ zapretio „ratom“ ukoliko objavi priču o njegovim privatnim finansijskim poslovima.
Šefica nemačke vlade od tada je na pojačanoj meti kritika. Prebacuje joj se lavovski deo krivice za „predsedničku krizu“ jer je Vulf bio njen izbor.
Poslednji akt drame usledio je u večernjim satima u četvrtak kada su tužioci iz Hanovera, glavnog grada Donje Saksonije, zatražili od parlamenta da predsedniku oduzme imunitet. Bio je to prvi slučaj u nemačkoj istoriji da tužioci žele da istražuju šefa države.
Merkelova je u razgovorima sa liderima parlamentarnih frakcija vladajuće koalicije pokušala da obezbedi očuvanje imuniteta, ali je, suočena sa neslaganjem poslaničke većine, potom predsedniku „savetovala” da podnese ostavku.
Po protokolu, Savezna skupština – poslanici Bundestaga i pokrajinskih parlamenata – trebalo bi da izabere novog šefa države u roku od trideset dana, najkasnije 18. marta.
Do tada, predsedničku dužnost obavljaće Horst Zehofer iz Hrišćansko-socijalne unije, premijer Bavarske i predsednik Bundesrata, gornjeg doma parlamenta u čijem su sazivu predstavnici pokrajina.
Kandidati za novog predsednika
U berlinskim političkim krugovima uveliko se spekuliše ko bi mogao da postane sledeći predsednik.
S obzirom na ujednačen odnos snaga u Saveznoj skupštini od 1.240 mesta – 622 pripada vladajućoj koaliciji, a 618 opoziciji – nameće se neophodnost imenovanja zajedničkog kandidata.
Pominje se ime evangelističkog sveštenika Joahima Gauka, ali je izvesnije da će Merkelova u poslednjem trenutku predložiti potpredsednicu Bundestaga Katrin Gering-Ekart.
Ukoliko bi ona bila izabrana, prvi put u istoriji dve ključne funkcije u nemačkoj politici bile bi u rukama žena.
Favorit vladajuće koalicije je ministar odbrane Tomas de Mezijer. Njegov protivkandidat bio bi Frank Valter Štajnmajer, iz redova socijaldemokrata, ali nijedan od njih nema šansu da postane zajednički kandidat vlade i opozicije.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 17.02.2012
