Izvor: Politika, 19.Jul.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Prekrajanje” švajcarskih granica
Više od polovine upitanika u pograničnim regijama Nemačke, Austrije, Italije i Francuske saglasilo bi se da se njihove pokrajine pripoje alpskoj konfederaciji
Varnice separatizma sevaju u srcu Evrope. Od minulog vikenda na dnevnom redu su diskusije o promeni granica alpske konfederacije – među žiteljima Švajcarske, ali i u nemačkoj pokrajini Baden-Virtenberg, u austrijskoj autonomnoj pokrajini Forarlberg, u regijama Komo i Vareze italijanske Lombardije, u francuskim Savojima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosno i (savojskoj) autonomnoj regiji Aosta, u Italiji.
Rasplamsavanje separatističkih strasti podstaknuto je empirijskim istraživanjem švajcarskog instituta „SvisOpinjon”, sprovedenim po nalogu ciriškog nedeljnika „Veltvohe”. Više od polovine upitanika u pograničnim regijama, sa one strane švajcarskih granica, saglasilo bi se da se njihove pokrajine pripoje Švajcarskoj. Postotak među upitanicima mlađim od 35 godina, štaviše, iznosio je više od osamdeset odsto.
Krojenje novih granica konfederacije, naravno, nije bilo planirano. Pledirajući protiv članstva Švajcarske u EU (po volji vlade u Bernu, trebalo bi stvoriti preduslove za raspisivanje petog švajcarskog referenduma o pristupu EU – na prethodna četiri Švajcarci su rekli „ne”) „Veltvohe” je želela da dokumentuje privlačnost Švajcarske: „Viši stepen direktne demokratije, bolji uslovi privređivanja i niži porezi nego u EU – zašto bi isticali kandidaturu za članstvo?”
Švajcarsko istraživanje i potonja diskusija, ipak, preneti su brzinom šumskog požara na drugu stranu švajcarskih granica – separatisti u pomenutim regijama Nemačke, Austrije, Italije i Francuske takođe su se pozvali na „empirijske činjenice”, zahtevajući pravo na samoopredeljenje.
Najbrojnije reakcije zabeležene su u austrijskom Forarlbergu. Posmatrači ocenjuju da opcija trećeg referenduma o otcepljenju nije nerealna. Pokrajina je, naime, u dva navrata pokušala da se odvoji od Beča i pristupi Švajcarskoj. Po svršetku Prvog svetskog rata, žitelji Forarlberga su se sa 82 odsto opredelili za Švajcarsku. Ipak, želja im nije ispunjena – protivile su se velesile, Beč i italijanski, odnosno i francuski, deo Švajcarske, pribojavajući se da bi nemačka većina u toj zemlji bila još brojnija. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, referendum o otcepljenju nije dobio većinu, s obzirom na to da je, unapred, proglašen neobavezujućim.
Da li će treći referendum biti sproveden – zavisi od Forarlberžana. Po statutu, najpovlašćenije pokrajine Austrije („samostalna država u federaciji”) održavanje bi bilo legitimno.
O referendumu razmišljaju i italijanske komšije Švajcaraca. Pre svega u regijama Komo i Vareze, ali i u Aosti. Ove tri regije uživaju status specifične autonomije, slično Južnom Tirolu, pa zahtevaju pravo na samoopredeljenje koje je Rim pre dve godine ponudio Tirolcima.
U francuskim Savojima i u nemačkoj pokrajini Baden-Virtenberg, takođe se udara u separatističke doboše. Traže se veća ovlašćenja i viši stepen autonomije.
Kako će se situacija duž švajcarskih granica razvijati, moglo bi da zavisi od (ne)uspeha najavljene inicijative ultradesničarske švajcarske Narodnjačke stranke (SVP), najpopularnije političke organizacije Švajcarske. Njen poslanik u parlamentu Dominik Betig uputio je zahtev na razmatranje o promeni, odnosno dopuni švajcarskog ustava: nemačkoj pokrajini Baden-Virtenberg, austrijskoj autonomnoj pokrajini Forarlberg, regijama Komo i Vareze italijanske Lombardije, francuskim Savojima, odnosno i (savojskoj) autonomnoj regiji Aosta, u Italiji trebalo bi zagarantovati pravo na prijem u konfederaciju, ukoliko ga postave!
Miloš Kazimirović
objavljeno: 20.07.2010.
