Izvor: S media, 26.Apr.2010, 19:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednika Poljaci biraju izmedju 23 kandidata
Novog predsednika Poljske, pošto je dosadašnji Leh Kačinjski poginuo u avionskoj nesreći kraj Smolenska 10. aprila, Poljaci će birati 20. juna, i eventualno u drugom krugu 4. jula, izmedju 23 kandidata.
Toliko njih je registrovalo svoje izborne komitete i priložilo 1.000 potpisa do popodne, kada je istekao rok za registraciju kod Državne izborne komisije.
Do 6. maja registruju se i sami kandidati, tako što uz prijavu prilože i 100.000 potpisa gradjana. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Najviše šansi da nasledi na čelu države Leha Kačinjskog ima kandidat vladajuće liberalne Gradjanske platforme, predsednik Sejma, koji trenutno po Ustavu obavlja funkciju šefa države, Bronjislav Komorovski.
Njemu sve ankete u drugom krugu prognoziraju pobedu bez obzira ko mu bude protivkandidat, s podrškom izmedju 49 i 55 odsto.
Najozbiljnijeg protivkandidata Komorovskom postavili su opozicioni konzervativci iz stranke Pravo i Pravda pošto je posle dužeg ćutanja u vreme žalosti konačno danas saopštio da se kandiduje brat blizanac Leha Kačinjskog i lider stranke Jaroslav Kačinjski.
Razne ankete se slažu u proceni da bi mogao da osvoji oko trećine glasova birača u drugom krugu, izmedju 26 i 32 odsto.
Postkomunisti iz Saveza demokratske levice kao kandidata su postavili svog lidera Gžegoža Napjeralskog, pošto je njihovog prvobitnog kandidata, potpredsednika Sejma Ježija Šmajdjinjskog, koji je takodje poginuo kraj Smolenska odbio da zameni jedini političar levice koji bi imao šanse za pobedu, bivši premijer, sada nezavisni
senator Vlodjimjež Ćimoševič.
Kao nezavisni kandidat, ali sa minimalnim šansama u izbornu trku se uključila još jedna ugledna poljska ličnost, bivši šef diplomatije Andžej Olehovski.
Medju kandidatima je i slavni lider poljskih populista iz Samoodbrane Andžej Leper koji koristi činjenicu da presuda kazne zatvora zbog iznude seksa od aktivistkinja i zaposlenih u njegovoj Samoodbrani još nije pravosnažna.
Medju kandidatima su i Poljacima potpuno nepoznati ljudi, kao Roman Sklepovič, osnivač Udruženja ljudi koje su oštetile banke i pravni sistem, ili razni nacionalisti poznati po antisemitizmu, kao Ludvik Vašak.
Poljake očekuje do sada najkraća predizborna kampanja u senci nesreće u Smolensku, gde je Poljska u padu predsedničkog aviona 10. aprila izgubila medju 96 žrtava svog predsednika, prvu damu i deo državne i vojne elite.
"Kampanja će se odvijati preko medija, pre nego u susretima sa biračima. Ali sto je gore, tragedija kraj Smolenska može da bude politički zloupotrebljena. Plašim se toga, jer neke političke snage već prisvajaju tu nesrećnu tragediju", kazao je listu Djenjik jedan od najpopularnihi političara levice, poslanik Rišard Kališ.
Analitičari za ozbiljnije procene iščekuju koja od dve predstave kampanje će pobediti kod konzervativaca Jaroslava Kačinjskog.
Prva je radikalna, da se za nesreću optuži lično premijer Donald Tusk, jer je prihvatio poziv ruskog premijera Vladimira Putina da zajedno obeleže 7. aprila 70. godišnjicu streljanja hiljada Poljaka u Katinskoj šumi kraj Smolenska, pa je Leh Kačinjski koji nije bio pozvan odlučio da organizuje posebnu komemoraciju 10. aprila i na putu na nju poginuo.
Druga je umerenija a nastojaće da iskoristi nesreću i posmrtnu popularnost koju je stekao Leh Kačinjski, za života inače neomiljen kod 73 odsto Poljaka, za to da njegovog brata blizanca prikaže kao jedinog nastavljača političkog testamenta poginulog predsednika.
